Starmali

232

„отармали* број 29. за 1881,

У Ш Т И П Ц И. Опет земљетрес у Загребу. Још ће г. Живковић ианети, да је томе крива ћирилица. * * = Један шпијонски ј:ист (ш п и ј о н се српски каже у в о д а) доноси на првоме месту чланак, коме је у наслову уместо ваљда „У в о д н и" наштампано „Уводин чланак.' Слагачи нас уверавају, да то није штампарска погрешка. * * * □ Да је летос место дра Полита изабран барон Николић за мађарски сабор, љубопитљиви смо, на којем би месту „Срп. Независност" донела његов саборски говор, кад је Политов (ваљда због каламбура) донела тамо негде под „П олитичним прегледом." Баронов би онда морао доћи чак под „Метереолошким белешкама" (Баро-метер). ❖ * * §. Сабор је сазван сада, кад је све цвеће прецветало, а нису га сазвали —- као што смо се на дали — пролетос о ђурђеву, кад се с е л е н носи у цркву, ваљда с тога, да не би ко мислио да је селенски сабор. * * * I 4 ! Кад су нека господа г. 1869, претила народу ,,д у х о в н и м б и ч е м," онда им је г. др. Павловић. попретио ,,м о р а л н и м б и ч е м." Да ли су, боже, ти биче'ви још у животу? * * * 0 При летошњим изборима посланика сметали су нам Мађари; ко ће нам сад, боже, стојати на путу, кад не бирамо с њима, него сами? % $ ^ X Туже се на Земунског учитеља 1азића. Па лако је ту помоћи : ваља га само поставити за немеша, дакле дати му предикат ,,од," па ће онда бити одлазић — из Земуна. * & ^ 3« Зашто многи попови држе уз владику, а не уз народ свој, који их плаћа? Па то су баш карактери, јер неће да су плаћени за оно што раде! * * * ЧК Из Митровице се туже општинари, да им је неко претио: „ Н атрумићу ја већ вама!" ❖ * * ? Један Турско-бечејски декларант (т. ј. један од оних, што хоће деклараторију од 1779.) рачуна, колика је диФеренција између броја присутних у Бечеју чланова 19 и 5.000.000 осталих Срба. — Кажу да је тако бристар, да није умео ни да прорачуна, * * * Боже мој , нема ништа лепше, него од»оворити увек својој дужности, па имати м и рну савест. За претплатнике „Стармалог" напомињемо само нузгред, да смо увелико у ш л и у нову ч е т в р т! . . . Аб.

П у С Л И Ц е, „Пест. Ллојд" вели, да се проклета Русија из петини жила упиње, да се Словени у Аустро-Угарској не задовоље. — Е, слава богу, ето вам најбоље прилике да проклетој Русијн напркосите.

Брудер Јаша вели да је „Стармали" српски „Болонд Мишка." („Болонд Мишка је био најбољи мађарски сатиричан лист за време кад се стењало под неправдом Баховом). — Ово је за нас леп комплименат, и ми би га хтели брудеру вратити. Али узалуд нам мука; у Мађара не налазимо ни је дног листа, ни сада ни онда, с којим би могли уаоре дити Јашино „Недељно" недоношче. Ми ћемо сад да бирамо посланике. Посланици ће да бирају патријара. Даклем свако ће нешто, да бира, само Герман зар да не бира ништа. — Не то не би било право! Н>ему ћемо оставити 12 намастира, па нек избере, који му је по вољи. Данашња времена имају дрских нророка. На пр. неки Пленер прориче, да ће се за 15 год. у чешком нар. позоришту представљати немачк и. Али тако дрски пророка још није било, који су пре 15 год. могли доћи па ту мисао, да ће пре него што се свет натрашке окрене, у Сарајеву играти немачко позориште. Германова граматика, Овако је Герман склањао реч „Управа" пред једним свештеником, који му на подворење дође кад се пролетос у Пешти бавио и кад се реч о епархијској управи повела : Ј а с а м управа, Ти си управа (поп у селу). Ми смо (калуђери) управа, В и с т е (попови) управа. Када пак попа прииети; А где је т р е ћ е лице (т. ј. народ), повиче Герман: Он — није управа. Ми трећег лица овде, кад је о управи реч, не познајемо и не признајемо. 0 да лепе радооти, да дична чувара автономије!

Народиа песма, Ономад сам чуо ову (бар за мене) нову бачванску песму: Ој јавори, јавори, Под вама су паори, А под бором господари Уље и бећари. Они што су ту песму певали пролазили су кроз ћурчијску улицу идући пијаци. Кога су мислили бог би их знао! По речи „бећ.ари в судећи рекао бих да су мислили неког „неожењеног." Фармазоновић.