Starmali

107

други окуиира Воснуу док један захтева своју илаИу, друш му пружа оиомену за иорез и т. д. Тако иде при зидању модерног вавилонског тороња. Један другог не разумемо, па ту не помаже ни Каменков „Речмик страних речи " (који се иначе даје сасвим добро употребити и ми га сваком препоручујемо, стаје 60 новчића). Ал 1 ваљда ће нас освестити и умудрити најновији „ културнм народ", ако примимо његову културу. Но и таје „култура" врло млада, још је, штоно веле, у иеленама. Ми би је примили, али не знамо јесу ли иелене — чнсте. Аб.

У ш т и п ц и, а Даклем .,Пестер Лојд " је почео да потпомаже — руске ствари. Ево од неког доба купи он јавно прилоге на руске — Чивуте. * * % <56 У ,.Лојдовој" „ГгепкЗ.епНз^е" читамо међу осталим гостима: М. КијитиШс, У1се-Рга31с1еп1; 1п Ве1§га(1. — По овоме ће сваки странац мислити, да је Србија реиублика. % ^ У „Мађарорсаг иш а нађ вилагу" пише један Мађар : Биктор Хиго је наиисао књигу „о магарцима и и написао је о томе једну свеску; „штета — вели исти Мађар — што Хиго^није маЈјарски сиисатељ, он би онда могао о тој теми дес.ет (жза.ка, написати." (Ово не кажемо ми, они сами кажу).

X *' %■ ~ „Пестер Лојд" опет јавља: „Устанак је у Кривошијама угушен." - Па добро, еад молимо да нам јави, кад Ле се еојска из Далмације ератити куИи , да се више не бринемо. * & % У Угарској даеас и мареа има више права него човек: Марвени иасош можеш добити кадхоћеш, а чоеек у Ноеом Саду не може да дође до пасоша за Београд. & * §. Идућега меседа биће свечана трка — утркиваће се наши издаеачи календара ко ће пре. (Само ће слабо који добити наградг/ за свој труд и вештину на томе тркалишту.) * * * 0 У Пешти се држи мареена изложба , биће свакојаке марве и с рогови и без рогова. Нека господа, која сваки час трчкају у Пешту, ићи ће без сумње и овом згодном приликом. * & * 4- Неко коме је досадило живети, узео је једну аустријску вирђинију цигару, онаку, какве су сада, метнуо је у уста и запалио — но срећом примети то неко, зграби му цигару из уста и баци је тамо где се не баца.

„Кажи ти њему, да ја немам посла званичнога, него ако хоће, да се видимо, нека изађе." Једва на други позив изађе познаник мој, бог да му душу прости, умро је лане, — напоље до таљига мојих. „0 гле господине, одкуд ви тако?" запита ме својим дремљивим гласом. „Ето, нанео ме је пут, идем у Тител, па сам рад овде коња назобити, те помислих, да ће вам бити криво, кад чујете, да сам се овде мало забавио, а нисам вас походио." ,,Е па лепо, изволите доле у канцеларију док се коњ мало неприхвати. Срамота је, да седите тако на коли !" „IIрво и прво", рекох му, „немам званична посла, да идем у канцеларију, а друго неби ја на коли седео, док се коњ ненарани, него би сврнуо у бирцуз, да ви ни сте ту. Но кад сте ви ту, то ћу да сврнем код вас за Једав час." „Та знате, код мене се оправља, па коњ неможе у шталу, хо жао ми је, знате, али . . „Ништа, ништа, нетреба ту штала, време је толло, месечина је лепа, па ће коњ на авлији мало се наранити из кола, шта ту треба ваздан ?" Та нећеш ти мене сад одбити, помислим ја у себи, та.од срамоте сад нећу од тебе ићи, док ме непримиш. „Та ја незнам, али коњ неможе у шталу,. знате, јер

„Мени нетреба штала, мени треба мало соба а коњ ће на авлији, шта сте се узели ваздан погађати ! Мито терај овамо у ту капију. Чекај само, да се ја најпре сиђем", беше мој набрусит одговор. Сиђем се с кола па хајд с нотарошем његовој кући. Бележник беше ситан мален чевечуљак, слабуњав према осталим људима као заперак према високом стаблу кукуруза. Говорио је увек шапатом. Мора бити да је у белој џигерици имао какву одушку, те му Је глас при говору на одушку одлазио у.стомак место кроз уста на поље као у накварени мехова или у пробушене хармонике. Кад дођосмо до стана, а он ти луни прстом у прозор, те му додадоше кључ од авлијнски врата, која беху закључана. „А што тако рано затварате врата," запитам га. „Та морам по цео дан врата закључавати, јер знате, пролазе туда многи вандрокаши и просјаци, па ко им може надавати ? Тако је досадна та сиротиња! Дабогме, помислих ја, да је досадна сиротиња, али зато баш ваљало би нам, да по могућству цодпомажемо ту сиротињу, да им сиротиња неби досадна била. Ја пустим домаћина напред, нека приправи мало домаћицу, за госте, јер видео сам већ, колико је сатова куцало, да је т. ј. домаћин папучар и то да се није узвисио над папучом но да се понизио под папучу, дакле могао би га вице- или поднапучарем звати. Чујем, како еам мало лакше ишао, де се нешто шапуће и то сам чуо јасно, где домаћица рече ; „однео га ђаво!" *