Starmali

156

У ш т и п ц ж. % Једно високо лиде добило је недавно један о р д е н ; дакле сад му смемо рећп да је о р д и н а р. 0 „Пешти напло" приповеда, како јеглумацједан српски у Београду водио чданове друштва списатеља и уметника по Београду и вели (Наплов)-.можда је тај глумац у себи уздисао : „Ах боже, што нисам рођен Мађар !" — Ал' може бити да је тај исти глумац уздисао : „Ах, боже, што се ови већ једанпут не торњају одавде!" ИЈ * * — Новине с радошћу јављају вест, да се радикална странка у Србији све већма с м а њ у ј е. Па то је још опасније, јер м а њ и људи се лакше успужају горе (на пр. на какво дрво), него велики и трбушасти. * * •.у. □ Лист „Нови звуци", што је лане почео да излази у Бечу, престао је носле два три броја излазити, а то је сасвим наравно, јер сад већ не би били н о в и звуци, него већ (годину дана) с т а р и. * * * 4- ,Стармали", „Јавор", „Застава", „С р п. и л у с т р, н о в и н е" и т. д. шиљу публици идентичпу ноту (у форми позива на претплату), као што и друге велесиле чине, а познато је да је штампа шеста велесила. % % % ? У Америци су наишли на нов извор петролејума, из ког се на дан 2000 буради наточи. Шта ће нн толики петролеум, боље да су наишли на нов извор п и в а ! Ко ће још петролеума пити ? ! * * X Ратно министарство наредило је да К е н и-

— али у тај ма стаде предаме, са фењером у руци г. Цицварић. „Одкуд тако касно, ха!" „Идем са никника." „Са пикника, па тако невесео? хахаха! е на то вам морам нешто приповедати." И он ми поче да прича једну анегдоту, коју је неко иричао у Цемпеји, баш онда кад је пропала. Уз то не је једнако држао за рукав, да му не утечем, — и тако ме је допратио до мога стана. Ја зазвоним. „А, ви сте заборавили понети кључ од капије, — е на то вам морам приповедати једну Сомборску анегдоту." Мој хаузмајстор, који је био тако стар. као каква Цицварићева анегдота, спавао је тако тврдо, као даЦиц варић њ ем у прича, а н е м е н и. Трипут сам морао звонити, док сам га разбудио. Кад ми је отворио капију утрчим унутра као без душе. Кад сам се понео на степенице, ушао у своју собу, запалио свећу, онда промолим случајно главу кроз отворен нрозор. Погледам доле, а кад тамо, — Цицварић ухватио мог хаузмајстора за руку, па му нриповеда једну дугачку анегдоту. (По Сафиру.)

г р е ц престаје од сада бити тврђава. — Па и боље, кад ништа не помаже. * § Код Лединаца (у Сремуј нашао се рудник, где има врло много сребра. — Сад се само још траже Ч и в у т и, који ће ову рудокопњу на своју корист употребити. * * * * ,,Фи г ентленши г" иште на свој најновији проналазак, — да „Застава" има не знам од кога субвенцију, — патенат од владе. & & % ^ Један слепац у Новом Саду иште од магистрата, да му даду за вођу „гвозденог човека" са оног ћошка, јер је вели, познато из физике, да је гвожђе — добарвођа. А6.

Досетке, наивности и др. из дечија света, Лане на светог Саву било је истина здраво хладно, али је била суха зима, без магле и ветра, и мати опреми своју малу Јованку да са старијом сестром иде у цркву. (Јованка до онда није никад била зими у цркви.) Није прошло четврт сата, ал ево ти дечице кући, — Јованка црвена у лицу као рак, а нос јој још црвенији. — А шта је то, Јованка? кад брже из цркве? запита мати. — Није добро у цркви, рече мала Јованка, није добро: морала сам да, пушим. (Она је видела у хладној цркви да јој иде из уста густа пара, као дим, на је мислила да пуши.)

Иста Јованка здраво се бојала, кад су јој говорили да ће јој пробушити уши. Једаред дође време да се та , претња и оствари и она виде, да се већ озбиљно спремаЈУ, Да јој уши пробуше. Ужурбала се сиротица: не зна како да се извуче из те неприлике. На једаред се нечем досети: тури мали прстић од десне руке у десно уво, а мали прстић од леве руке у лево уво и поче их ту живо окретати, вичући (притворно) весело: „Мати, мати, не треба да ми бушиш унш — већ су пробушене!"

Купи мати својој малој девојчици мали црвен „луфтбалон," шта се држи на концу, па су тако ишли да се шетају. На једаред девојчица стаде гледајући горе у небо, и заиита матер: „Је-ли, мама, кад је мој братац умр'о, ти си казала да је отишао на небо? Је-ли он још на небу? в — Јесте, дабогме! одговори мати уздахнувши. А. девојчица се замисли, па онда пусти кончић о*коме је држала „луфтбалон," велећи: „нека иде у небо, нека се мој братац њиме игра !®