Starmali

2

„стармали " број 1. за 1883.

Јесте, драги читаоди, погодилц сте. II и к-н и к је заиста нешто, где се и ј е д е и п и ј е и и г р а. То вам је једна лепа забава, која се од сватова само по томе разликује, што на пик-нику нема свекрве ни нунице, нема правог домаћина, него је сваки гост уједно и домаћин, и сваки је гост уједно и свекрва и пуница, и кум и прикумак, и девер и крцкало. А то исторично право на домаћинство стекао је сваки гост тиме, што је и он општој гозби допринео по које невино прасенце, калуђерску шунку, шпањолску торту и од кромпира салату. Овако постављени и претоварени столови јако сећају човека на карловачко „благодјејаније," а сећају га нарочито тиме, што свега тога тамо нема. Оваки општи пик-ници држе се у Новом Саду сваке године по једанпут и с тога нас јако сећају и на омладинске скупштине, које се такођер сваке године сазивају, само је разлика та, штоМађари омладинске скупштине не трие, а на пик-ник су и ове године — као и иначе — у великом броју дошли и играли онако, како смо им ми дали свирати. Но ипак се нису могли уздржати ни сада, да своју срџбу спрам свега што је српско не покажу, те као гато обично газе ногама све што је српско, тако су и сада патос српскога н озоришног здања (где се пик-ник држао) н огама газили (особито у „чардашу"). . . Него добро је приметио наш уважени господин М. да би оваке прилике најзгодније биле, да се С р б и и Мађари здруже и сиријатсље : јер што петиције, журналистика и интерпелације не могоше да учине, то ево учини пик-ник: Мађари дођоше Србима у госте, с њима се лепо целу ноћ провађају и братски разговарају. И заиста чисто је пасија била гледати, како час Српкиње и г ра ј у „ч а р д а ш," час опет Мађари не играју „коло". Једном речи, забава је тако сјајна била, да неби од сјајности своје ни опда нишгагубила, да је м а њ е Мађара на њу позвано било. Долепомјанути и смирено потписани имао је част бити натеран да каже неку здравицу. Ова је испала скоро као нечији „божићни поздрав" — није имала ни репа ни ушију. Још да се није мајсгор Јефта лицидер благовремено накашљао, можда се још ни сада неби свршила, те би се оно хладно прасеће и ћурчије печење још већма охладило, а у чашама би се на вину ухватила жабокречина, као што се ухвати оно зеленило па барама воје д у г о с т о ј е. Да су наше штоване госпође одборнице с а м е наздравиле, уместо што су мене на то опуномоћиле, уверен сам да би здравица много лепша, чистија и пунија смисла била, јер ја сам о новој години прочитао толико „божићних поздрава," посланица, оџачарских честитака и уводних чланака, да се чисто сам себи чудим и дивим, како сам могао и ону мрву смисла и логике искресати, ако је у опште и те мрве било ! На забави овој скоро до зоре ниси могао ни једнога госта видети, да вади с а х а т из џепа, као да смосахатове наше од Бонтува напоклон добили те се бојасмо да их извадимо, да неби когод опазио те нас денунцирао, или је томе узрок, што смо на

забави тако добро ироводили, да није ником ни падало на ум, да гледи које је доба, а некако смо чисто и заборавили да егзистира кревет, јастуци, шлофрок и папуче. Поред доброг и црног в и н а заборавили смо на благословену земљу Ханан, где мед и м л ек о тече. За нашу забаву морао је читати у новинама и сам Д у н а в, јер је и он д о л а з и о и како се забава сутра дан продужила, долазио је и опет, али га д а м е (и дамови) не пусти ш~е да дође ближе. Шта више мерамо му признати у заслугу, да је он толико галантан био, да нам се и за музику постарао јер само п р е к о њ е г а је могла доћи градска банда, да нам то вече свира. Јест, јест, то је било његовом нротекцијом, и у опште штогод из Варадина добивамо, све то преко његаиде! Н1та више, преко њега нам долаеи и из Карловаца све што је лепо и честито, поздрави и посланице, те како је Д у н а в због велике воде м у т а н, то кад се жели што леао из Карловаца да се шиље, мора се у оптативној форми овако зажелити: Мутни гаДунав однео! Него кад смо отоич (ако се још сећате) говорили о пик-нику ио Мађарима, заборавили омо да сиоменемо, да пик-ници нису наш оригиналан изналазак него их је изумела мађарска влада у Будапешти. А о томе ће се сваки лако осведочити моћи кад помисли, шта је пик-ник : Кад разни људи за своје новце набаве и прикупе што добро, па то онда са свију страна пошљу на једно комаидовано им место по назначеној адреси. На пример кад се разни фондови : Текезијни, словачке Матице и гимназије, порција са свију страна и т. д. пошљу у Будапешту, онда је тиме приређена господи у Будапешти з а б а в а, при којој се они добро провађају и веселе и која се зове пик-ник. Разлика је само та, што овде код нас једемо ми сви заједно, који смо што приложили, ал оне наше фондове једу други. Ал разлика та није битна, него само формална, као год што п између „божићњег поздрава" и „племените посланице" нема никакове битне, но само формалне разлике, јер „посланица" хоће да изгледа по форми својој врло „у ч е н а' а „божићни поздрав" врло „популаран," а у ствари је ове једно, јер народ неће разумети ни схватити ни ону „ученост" пи ову „популарност," дакле остаје опет све на старом, те можемо слободно бити безбрижни и весели; једина нам жалост само још остаје за оним шункама и „шварглама," што су из манастира Гргетега покрадене. Жалост је заиста, да су се л о п о в и већ и у манастире могли увући! Али једанпут је као ни једанпут! Један пик-ник, то је ко ни један. С тога нам није друго ништа преостало било, него да се сутра дан у вече опег састанемо, већ и због тога да нам се не би пребацити могло, да се рет к о саста јем о, као што сес правом може да пребаци патронату новосадске више девојачке школе. Сутра дан је још веселије било, не знам да ли с тога, што су повољнији гласови дошли о стању воде на Дунаву или је томе узрок, што смо сви дошли у простијем оделу, без балских накита, на забаву, шта