Starmali

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 12. ЗА 1883

мназију и у српску вишу девојачку школу, јер су чули, да то ни Атињани не чине. Па ко онда може рећи, да је то претераност, кад се Нови Сад сравњује са Атином? Па и многа здања наша и палате, могле би се сраввити са кућама у Атики; ено н. пр. и зидине старог владичанског двора треба сравнити, не са Атином, него би их требало с р а в н и т и са — з е м љ о м, (док се нису срушиле коме на главу, кад иде на рибњу пијацу, да купи кечиге и шарана, па нролази покрај оних попуцаних зидина.) Познато је, да је и једна б о г и њ а некад владала, која се звала Атина. НовиСад ни иза тога не заостаје: и у њему влада не је^на, него с допуштењем санитетског нашег одбора, владају овде врло многе б о г и њ е. Ал' наши су нерви јаки, ми подносимо и њихову в л а д у, као и другу, много гору в л а д у. То би се другим речима могло рећи, да ми нерве имамо, а то је опет име М и н е р в е, те исте богиње. (Ово је речено, само да не буде без каламбура, јер има још и данас људи, који без каламбура не могу да живе, на се и на њих морамо обазрети; ал нек нам се опрости ова погрешка, јер ми нисмо безпогрешни као папа или као Зечевићева „Историја света.)" А6. У ш т и п ц и. □ Докле ће већ та силна киша падати ! Ја се све бојим, да нам с њом не падне ич мутних облака II. Писмо Ђорђа Димитријевића берберског калфе својој матери. Мехадија 20 Јула 1882 До сад ми је непрестано сунце сјало. Много посла а лепе заслуге. Силесију пасажера имао сам да бријем. Од четир сата у јутру до седам сати трчао сам у мом лаком берберском капуту из куће у кућу уз басамаке и низ басамаке те сам небројена чекињаста лица обријао и углачао. У вече пак дотерао сам вештачки косу и бркове, како то већ ја умем, па сам се поносито шетао по променади, Ту сам учинио интересантна познанства. Међу осталима упознао сам се и са једним секретаром министарским из Београда и са његовом божанственом ћерком Маром. Ради објасњења, драга мати, морам ти пре свега рећи, да сам ради забаве и ради друштва, у којем сам се кретао, узео на себе карактер аташеа руског посланства у Букурешту. И тада, на врхунцу моје славе, почело је сунце моје залазити! . . . ћерка миниотарског секретара била ми је јако наклоњена, а ја сам се одмах у првом тренутку до ушију заљубио. Живео сам као у ону. Напослетку тако сам се тотално заборавио, да сам је у оца запросио!. „Са Маром заједно", рекох ја несретник, имаће тек вредности мој живот, а све до сад био је само — пена!"

и још који митрополит!А ту нема друштва за осигуравање, као од туче, мраза и т. д. * 5ЈЈ -)- Дакле митрополит београдски Михаило мораде отићи у Цариград. Није ни чудо. Овака влада могла би нас отерати све у Т у р к е. * * * «5 Кад у Новом Саду поји на ускрсо јутрењу у катедралној владичиној цркви ЗВОНар за певницом, кад служи владика, онда сам ја љубопитљив, ко поји у Пирошу насв. Прокопију о вечерњу? * ^ Опет је отворена нова пивара у Новом Саду. Реална школа затворена је одавно. * □ Дакле и ове је године на велики петак сунце помрчало, земља се затресла и — изишла Радићева друга посланица! * §. Уредник „Српзтва" добио је на врат преску парницу, због чланка „Анђелићева звезда тавни*. Па зар је о н крив што чија звезда тавни ? * * * О Београдски „Хришћански весник" носи на свакоме своме броју овај мото: „Ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота". — Но и уредник тога листа иде за „Виделом", па с тога не иде ни он по тами, него је постао п р о т о м. * * * @ Исти „Хришћански весник" вели, да је патПена! . . Ах драга мати, та из мојих уста непромишљено избачена реч одјекнула је у мојим ушима као гром и тргла ме је грозно из мојега слатког сна.. Пена! . . — И моја берберска шатула играла ми је пред очима, бријачи ми душу мучили, а кајиши, о којима оштрим бријаче ударили су ме по свести! Ја ординарни берберски калфа, хтео сам задобити руку и срце дивотне ћерке министарског секретара!. Каква провала! каква Орда између мене и ње ! Ох мати ја сам страшно несретан! Ја морам одавде бегати, где сам тако леп новац заслужио. Још данас спаковаћу моју богажију, па одем лађом у Панчево, где ћу се као субјект таворити како знам, само да не дозна божанствена Мара, како сам је љуто преварио. Поздравља вас срдачно Ваш син Ђорђе Димитријевић. III. Да би разгонио тужне мисли Мари, која је сваког тренутка све блеђа бивала — кренуо се господар Паја после два дана кући својој У Панчеву је одсео у најлепшем хотелу па ће одатле колима у Бечкерек али пре тога хоће да се дотера, те наручи „цимеркелнеру", да му дозове бербера. Док је господар Паја на фотељи брижно и дубоко замишљен чекао на бербера, донде је Мара у буџаку горко плакала за руским аташеом. У том куцну неко на врата. *