Starmali

„стармали* број 21. за 188 4.

Песме једног калуђера. VI. Неко не мож' бит без вина, неко женских без милина, а ја у сред бола мога, тражим тога обадвога. Та ја нисам грешвик таки да о камен чело трем, већ сам грешан као сваки, ал поштено живим, грем. Нисам злодјеј а ни папа, језујита — ни то не, Не бојим се крста, штапа, ни попа ни владике. Вршим тачно дужност своју, као прави хришћанин ако пијем чашу коју, то бар није још злочин. Све обреде наше штујем, високо и' ценим ја, ја се често причешћујем о том веће многи зна. Још б' у мени горо жешће православља свети жар, да ј' причешће мало чешће а да га је више бар. Гиган,

3 а ш т о ? А. Из програма карловачке гимнасије од ово две године дана види се, да тек 3—4 ђака имају најбоље владање : „у зор но", а то је од како су заведене оцене из Загреба, док је пре тог далеко више ђака имало исту оцену примерно. — За.што је то? Г. Сигурно се ђаци стиде у-зор-ног владања (да им не би родитељи мислили, да долазеу зору кући). п -ар. терају ш њиме пизму и освету, а они су људи па треба да прогледају кроз прсте на слабости једног немоћног старца, а после не ваља неизмирен на онај свет одлазити, јер ко зна шта ког чека и кад ће се коме смрћи, па не треба носити грех на души. Дакле салетио их је чашћењем, мољакањем да се с њиме помире и да му на то један по један издаду општинским судом потврђена уверења. Змија је преварила прву жену да узбере забрањену јабуку, а то ли неће просте љуце> нев.грне марифетлуцима и ујдурмама, јер конзисторија је на основу горњих уверења општинских заступника (који су то као своју ствар сматрали) решила, да суд — општина плати парничне трошкове, као страна која је одустала од парнице. Тако вам је то било и тако се то завршило. Ако није смешно оно је жалосно; па сад ко зна нека ми каже, или не ваља поп или не ваља село, — или можда не ваљају они, који би то све могли поправити, али свака им је друга брига преча од те. Пуктало.

165

Из предавања једног вероучитеља. I. Богати младић. Младић неки приступи к Исусу и рече му: — еј фвтер Тавро, ти се данас оиет ниси очешљао — рече му: Учитељу благи!— ономад сам те за то отерао куЛи; оКеш и сад да те отерам. — Шта да чиним да би имао живот вечни ? А Исус му рече: — Тошо, Тошо, немој жватати муве, веИ слушај шта се говори! — рече : Што ме зовеш благим; ти знаш да пико није благ, осим — она торокуша у иоследњој скамији, не%е још никако да уИути — осим један Бог. Ако желиш ући у живот а ти — вуци се на иоље, Тлишо, да буде једаред мир — а ти држи заповеди. А овај му рекне: — неко Ле данас извуЛи лутрију — рекне: А које заповеди? А Исус му возврати — знам ја и оне, коуи су јуче били на ииву — возврати : Не уби, не чини прељубу, не кради, не сведочи — торокљиви вршачки свете, никад еам није доста разговора! — не сведочи лажЉиво ( поштуј оца и матер — ал ја Лу т о веЛ јавити уиравитељу — и љуби ближњега свога као сам себе — иаметни сте као да су вас нашли у Стаиару, где се ираве бране . — а младић му одговори : све сам ја —- и туаница и калуждра имамо у школи, који на иредаванл/ сиавају све сам ја сачувао од младости. А Исус иа то: — у вашој глави има једа.н тако безобразан и неучтив иреиарандски нос — ако оћеш да будеш савршен, а ти — иокажи језик да га измеримо а ти подај што имаш сиромасима, имаћеш онда благо на небу, па ајде — види ти дугајлија, колико има сати — ајде за мном. Кад чу то младић, оде жалостан, јер је — госиођица Ана, ово неколико дана врло се много осврЛе — јер је био врло богат. А Исус рече својим ученицима: заиста вам кажем: —• који су то сметењаци што ногама луикају ? није лако — са оваким дедацима ии враг не може изи%и на крај — није лако богатоме ући у — кокошињак је за вас, а не школа —- царство божије. Тако! За данас је ваљда доста. Прибележио И.

Из Бел. Бечкерека, Иса. Дали си читао у „Српству" допис из В. Бечкерека ? Јова. Јесам. Иса, Па како ти се свиди ? Јова. Знаш све је како тг»ко, али једно није. Иса, А шта то ? Јова. Тамо се вели . да су сви српски свештеници (осим једног) кортешовали за владиног кандидата. А треба да је : да су сви српски свештеници д о ј е д н о г кортешовали за владиног кандидата.

Јова. Шта мислиш Исо да ли су учитељи опшгински благодјејанци. Иса. Нису. Јова. Е видиш а председник срп. цркв. опшгине у В. Бечкереку сматра их као такове. —виђ.