Starmali

228

+ Богме ће Орловатска општина дијукпути ако јој наметиу оног делију попа, што по селу чуда чипи. х Пои Цијук је при избору у Орловату д >био 11 гласова: *.право толико, колико и Гермап при пзбору патријара; па кад је овај ипак потврђен, сасвим је логично да буде и онај, * * * X 0 г. Бурпазу у Вршцу чујемо да је пајбољи карамболиста па билијару; и оиомад је паправио врло добар карамбол — посом о билијар.

Ћира. А како то ? Спира. Рећег зпачи бео; а уаг зпачи г р а д. А ја пе палазим за потребно да се наш ратпп министар зове „Београдскп". Ћира. ћлтп бога тп, бољеје и то да се пештапскп министар зове Београдски, пего да београдски министри раде пештански.

Ћира. Хо брате, мепи се све чипп, да се у Београду појавпла колера Али се то таји п прикрпва, да се пе би Европа упланшла. Спира. А по чему ти то судиш? Ћира. По чему? По председнику нипвстарства, господипу Гарашанииу. Он је јутрос имао две столице, — а сад је добио п трећу

П у С Л И Ц е, „Застава'' вели, да су паши послаппцн у Загребу дошли до такога успеха, о коме пре годипе п но пп једап Србип пн сањати није могао. Бога ми, има право, ко би то и сањао, да код толиких нашпх доктора, нико ни жиле опипатн пеће болеснпм српскпм школама, где ђацп латиппцом апостол читају.

Ћира. А шта велиш о пагнем иовом миппстру, г. Фехерварију? Спира. Ја сам врло наклоњеп да се томе радујем, јер чујем да тога господппа хвале као вредпз, вешта и правпчна. Само мп се име његово пе допада.

Збиља. Пре годипо и по дапа, нисмо још пп то сањали, да ће „Застава" тако скоро голубипачке доппсе припоспти па жртву Херострату наше автопомпје. (Али од сад ћемо вазда мало опрезнији бити нри сањању, — па нас бар нећс ништа изпепадптп).

Свему је време криво. Па и томе, што су у Пепггн пзбор пашег Мпше Димитријевића верифпцирали. Јер сад ће бити зпме н клнзавице, на им је жао било г. Мапднћа, да још г ропаднпје падпе него пре.

друга протестирала: Лепо, Милеву сте пољубили у руку, ! а мене иеволете! — Та волем те голупче моје лепо, ушепртљио је чкка Миша, те онда ухвати Милицу за руку, па љуби по хиљаду пута. „А мене!" ирогестује Милева. Чика Миша опда ухвати и Милевину руку, те час у једну час у другу љуби, док му се машући сад овамо, сад онамо главом мозак не заврти. Он је сав сретан. . . две тако дивпе девојчнце отимају се за њега. У једап мах забринуо се чика Миша. . . он шапуће у себи : „Ми иисшо у Турској, па шта ћу са Милицом, па шта ћу са Милевом!" Заиста тешка брига, да му је бар само дознати, која га већма воли, па опда би се ласно и он приклопио, јер он по чистој савесги неби знао казати, коју већма воли. Док је он тако штудирао и са ухваћепим рукама одостраг замишљен шетао, девојчице су отишле у шуму певајући. У један мах чује чика Миша. да га обе несташпе и вессле цуре ви у. Он се трже и одзове им се. А опе вичу: „брже амо, само брже!" Чика Миша мора за еиреиским гласовима. Кад тамо, а љих обе етоје под једним кривим дрветом, те упрле прст и показују горе међ рашљама једно гњездо, из ког су повелики младупци промолили главе, па зевају. Чика Миша гледа у гњездо, па вели: Лепо, лепо, тиччћи, да гле! — Па што гледите рече Мплево, поппиге се па дојш и ге гњездо

„Шта" — трасе се чика Миша, те промуца, „ја, зар ја да се пењем горе ?" — Па то није високо, а ми ћемо вам помоћи, пастави Милица. „0 децо, та зар вам пеби било жао младупце од њихове мајке раставити," рече чика Минп трогателпо. — Та шга се ту пренемажеге, рекоше обе у један мах, и ухватише га једна под једпо, а друга под друго раме, те га довукоше до стабла. Чика Миши, као да је дошла важпа мисао у главу, он се укочи па рече: „Причекајте мало, ово је врло важап трспутак. Нуетите ме само." Девојке пустише чика Мишу, а оп извади мараму из свог шпага, па сбриса зпој са чела, па ће опда пуно важно да каже: „Помислите, миле моје голубице, шта ви од мепе захте; ате. Можда ће те се ви иосле горко кајати. Чсвек ваља добро да се размисли, је ли му жеља мудра и какве последице могу бити. Видиге, чика Миша отићи ће горе за вашу љубав, али баш кад буде хтео да гњезто скипе, а тичићи ће се заплакати, а ви звате да је у чика Мише меко ерце, иа ће чика Миша да се задрхће, и може се строноштати са дрвета иа ће остати па месту мртав. Шта би ти онда Милице радила? говори!" уздахпу чика Миша врло снажво. — Ја би горко плакала, и неби се пикад утешила, рече Милица, као бајаги снуждено. „А ти Милево," упита чика Миша задовољпп всћ са првим одговором.