Starmali

29. за Ј884.

231

Еласични изрази, Ох, госпођице, кад сам ја прошао поред ваших п р оора, —: пупи пепџери двећа.'

„У великом усхићењу мом ништа вам мање ни више нећу писати, до ове две речи : Зпајте, да ја зпам, да ви зпате, ко вам је синоћ серепаду правио,"

„Браћо, ви сте ме избрали за свога послапика. Хвала вам ! Ја ћу па сабору изражавати све опо, што ви хоћете^ и шго нећете ! (Е1јеп! Живио!)" „Благочестиви христијапи, ј(Ш сам вам пешто хтео рећи, — али ви сте тако заборавни, да сад пе зпам шта сам вам хтео казати. Амип!"

„Хвала вам, докторе, ви сте ме излечили од мога н ед у г а. Избавитељу живота мога, наслађуј се мојим дугим дуговањем !" Проба пера. гш. Адвокат СимаОтац му је бербер био ; Бербери му и два брата; Само Сима Међу њима Блиста сјајем адвоката. Кад му браћу ко запита „Зашг' и Сима бербер пије Као ви?" Опи веле : Хихи, хи ! Оп додуше бербер није, .Али брије Још вештије, Иего ми. IVIII. Неколико савета. (Ако ко.ие пе жаснс, неИе му ии шкодитн) Уклопи се кецу Кад фасујеш галсе. У мају месецу Нек те шуме спаже. Ие радуј се зецу, Кога истом тразке. Ие одби перецу Кпд пемаш менажеПе деверуј хецу, Оп рађа бламаже. Зпај, да и кепецу Прилика помадсе. Себичпу грандецу 1 е слушај, што каже. ЈБуби ситпу децу, —• Јер све друго лаже. Пе моли се свецу, Који не помаже. (И још ћу ти нешто рећи У четири ока:

Никад пемој песме пиеат', Само 1 адн срска !) их. Нрчмарима и крч-Марицама. Зпате л' зашт' је креда Тако страшпо бледа? — 0 томе се ова Скаска приповеда : Кад је Бахус лумповао У стара времепа, Опда је и креда Још била црвена. Бахус је крчмаре Призц'о па рочиште, Креду им је дао II рек'о им: „Пиш'те ! Све, шго жедап човек У желудац сирати, Ако пе мож' данас, Сутра ће да нлати. II што пијап иште, До воље вам датг, И то кредом пиш'те Кј еда нек и плати." Кад је креда чула У каквој је беди, Сва се преперази, — Од страха побледи. Одлете јој старо Црвепило с лица, Пресели се па посеве Древних пијаница.

Г—Д - н.

Практично. У једном друштву разврзао се говор о томе, кад је најбоље време да се бере грожђе. Сиако је рекао што је знао, но искуству или по чувењу. Ту се десио н један сељак, који је међу тим кроз прозор гледао и пије пи чуо о чему се говори. Али друштву се пцокте да чује и његово мишлење, па га гурпуше и запиташе, шта оп мисли, кад је пајбоље време да се грожђе бере? „Но, па, — кад пудар оде у варош" — одговори сељапин. Иза сна. Г а з д а р и ц а. Устајте, господипе, већ је осам сати ; треба да идете па предавање. Ј у р и с т а. Шта ! ? Већ осам сати. Па зар ми то иисте могли пре казати ?

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас. -"1Ш!