Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 7. ЗА 1885.

Ћира. Даклем „Фрушка Гора" А Н&кЧ&л Ј е за балсамисање мртвих тела, и ј?1 ЈјуЗш К т0 из здравствених обзира, ради Спира. Па и до сада су људи (У^ДмвдИ \дШи У ми Р али ) па шт0 нам •» Р- Г." то Љ ЈШШ. шШ& еретство не преиоручи пре, — него баш^поводом смрти једпог каЋира. Тиме је она и нехотице признала,"да у "нашем калуђерству има неке трулежи још за живота, па кад нема балсама против тига животног трулежа (мал не реко трумежа), а оно бар да се 'латимо посмртног балсамисања.

Ћира. Хоћемо ли телеграфисати Бршачком ђакону? Спира. А за што? Ћира. Да му честитамо, што је добио црвен појас. Спира. Знаш шта. Причекајмо док и Вршачка баба клисара и звонар добију црвен појас, па им онда можемо свима трома о једном трошку честитати. Ћира. Пристајем.

Ситнижи, Не буди му подрок! Ово вам је калуђер Особите врсте ; Чим га људи опазе, Сви се таки крсте.

На гробу једног критичара. Ево овде лежи Новинарчић ђуко. За живота ј' увек перо Критичарско вук'о Њим с е увек туко'.

Нарловчани веле. Не треба нам више леда ; Не треба нам гора крупа ; И богослов уме Да прозоре лупа. (Ал за то се на лупаче Баш нико не срди, Јер ми добро знамо Одкуд риба смрди.) — КО.

Досљедност, Наша браћа Хрвати „худочастише" у Рим, да прославе ћирила и Метода, а наскоро ће „нахрупити" е у Велехрад у истој намери. — Њима се и може веровати, да су највећи поштоваоци ових апоетола, јер на дому своме ћирилицу методично прогањају. —

Глас из Приједора, Ко хоће слободе Да се наужива и невинијех песама па се напјева, нека дође овамо у Приједор, — јер овђе за пјесме не затварају више од десет дана. Али на то се људи тако навикну, да им то постане сасвим нешто обично. Ко не вјерује, нека дође, пак ће се уверити. Србин из Приједора. Одговори уредништва, ђ. В. Г. Ви држите, да су на насловној слици обе руке девице, и она која зврца и она која држи сатану — Варате се. — Загледајте боље, пак ћете видети, да је на долњој руци оно кажипрст, што ви држасге да је малипрст — А што велите, „да би се сатана снажније могао зврцати десном руком" — то ииате право, али из шуваке могао би се опет лакше отети. За то нека остапе овако као што је. — Мило нам је што у потпису велите, да сте пријатељ „Стармалом" ; а још ће нам милије бити, ако то пријатељство и стварније докажете. Рајку у Сарајево. Стижу нам више дописа из Босне, али ни дописи собом, ни потписом не дају нам гаранције, да их не иокреће лична омраза. Небојимо се кривца жигосати — али волемо десет криваца пропустити, него ли једном учинити неправде. ПОЗИВ НА ПРЕТШГАТУ. Поштованој публици јављам, да сам иревео и наумио издати нрви део ГЕТЕОВОГ „ФАУСТА" и позивам је учтиво, да се претплати. Тај је први део дело за себе и сматра се као права трагедија под тим насловом. 0 вредпости тога најзнаменитијег дела великог немачког песника ваљда неће бити од потребе да се троше многе речи; доста то, да сами Немци нри свакој збирци својих класика Гетеовог „Фауста" на нрво место мећу и да је дело преведепо можда већ на све културне језике, и то по више пута. Неколико одломака из мог превода саопштио сам за последње две годице у „Јавору", „Застави", „ Иозоришту" и „Преодници". По тим одломцима, ко.|е сам међу тим још поправио, моћи ће судити сваки и о целом преводу. Не треба ваљда да додајем, да сам преводио с највећом савесношћу и да сам уложио сав свој труд око таквог дела: пазећи не само на смисао него и на стопе и на слик. Да је то био посао тежак и мучан вероваће ми радо сваки. Нревод сам читао некима, који знају немачку и српску књижевност и језик, и радо сам присвојио њихове примедбе на овај и онај недостатак. До нублике је стало, ако хоћемо и ми да имамо ту велику трагедију Гетеову у српском преводу. Молим дакле све пријатеље српске књиге, да ми при купљењу претплатника буду на руци; радо ћу им дати десету књигу за труд или новац за њу. Књига ће изнети до 12 штампаних табака а можда и више, а биће израђена тако, као што и приличи таквом делу. Цена је у претплати 80 нов. или 2 динара, доцније ће бити скупља, дућанска цена. Рок претплати траје до Т)урђева дана. Новци се шаљу поштанском упутницом штампарији А. Пајеви-ка у Нови Сад, где ће се књига и штамнати. Претплату из Србије прима нњитара Велимира Вапоти^а у Београду. У једно молим сва славна уредништва српских и хрватских листова, да нрештампају овај књижевни оглас. У Новом Саду 23. фебруара 1885. Милан Савић.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас. ЦК!