Starmali

„ОТАРМА.ЛИ" БР. 17. ЗА 1886.

„3'ор се састаје страшно намргођен. Сваки члан стисно још од куће песницу. Нитају: „Кога ћемо за цредседника?" Један здраво крупан и јаки глас: „Нека се телеграфише у Русију по каквог анархисту," (Опште бурно одобравање.) Спма Бивар: ,,Шта, зар вас није срамота? Каква Русија ? зар смо ми мачији каша^ ? Зар смо ми горе анархисте од оних. Из наше средине нек се бира иредседник. 1 ' (Вичу са свију страна: „тако је.") Јаша Томић:„Не вичите ту толико томе човеку живио, кад нема ни појма о анархизму, Видим ја да од вас никад ништа бити неће. Од куд анархистама председник? Њима не треба ништа, ни председник ни црква, ни школа, ни сунце, ни небо, ни земља.... (Говорнику не дају ни изговорити, но га у одушевљењу носе на рукама.) Опет онајздраво крупан и јаки глас: ,,Ког се беса мазите тудер, него дај кажите: Какав ћемо програм?-' Известилац Мита Поповић чита нацрт: I. Анархистична, комунистично - нихилистичко-динамитска странка сакупљепа овде о Видов-дану (вичу: не ма Видов-дана. Дан је дан. Један ко други, ту нема разлике.) Изпестилац: Ако ме ко још једном прекине, зубе ћу му избити. 'Го нек вам је равнања ради. Дакле мир језик, па слушајте . . . скупљена овде о Видов-дану закључује, да из своје средине изабере депутацију од најјачих људи и пошље је у Карловце да доведу за уши Германа овамо. . . (Известилац „Нашег Доба" се задовољно цери. Краљевски комесар распушта збор. По збору велика ларма и граја). Уредник ,Српског Кола:" „Предлажем да речи: „Седај сунце шта чекаш да идем моме злату под прозор." Тада би постао гако љутит на еунце, да смо ја и Јовица морали утећи у башту, јер смо мислили, да сунце мора пасти, После вечере није чика Миша никад био код куће. Кад год је у поменута два дана долазио кући, увек би донео нрилично исписаног папира. Тада би извадио из сандука приличан завежљај такођер исписаног панира, те би међу овај тутнуо и донешени папир, Тако је чинио сваке ереде и петка. У кући нити је ко знао куда он у те дане одлази, ниги за садржину исписаног папира. И фрајла Мицика је већ приметила те папире. Не заам да ли је била љубопитљива или није, само знам, да је — кад год је чика Миша донашао те папире — одлазила на његов прозор те гледала, камо чика Миша меће те папире. -А када је он отишао куда, онда је улазила у собу, те је отварала све ормане редом ; али чика Мишин сандучић никада није- могла отворити — била је на њему брава неке шпањолске сорге. То ју је Јако једило. Тада је није смео нико дирати,, јер онда зло и наопако Али ја сам се ипак једном осмелио, те сам јој — баш када је излазила из чика Мишине собе показао један листић. Она ме ,Ј е по свој башги и дворишту вијала, а када је опазила, Да ме не може стићи, отишла је мојој сестри, те јој рекла, Да сам је ударио бусом. Сестра је моја одма дошла да ме °Д в еде кући Лепо ме је мамила. Није смела самном руж

I не слушамо тога човека него да дижемо барикаде. Хоћу, да се с места зубима кољемо за своја права. (Бурно одобравање; То је мушка реч: Јесте, зубима да се кољемо за своје право.) После два сата поклан и позатваран је цео сомборски збор. ђв. пише у Нашем Добу уводан чланак, који почиње с речима : „Како смо се љуто преварили у нашим радикалима и анархистама. ГГророковали смо им да ће их растерати са збора, али сад виднмо да их не аознавасмо довољно. Јадници су сви позатварани и поубијани. Сад видиш дакле народе, да само с нами можеш радити, управо с нами не можеш радити, јер си ти олош а ми гоопода, него једино нас и светог, преиодобног и великомученичког пагријара Германа треба да љубиш у руку. . ." То сте хтели, јелте ? Такав вам је сомборски збор требао, шта ? Жао нам је господо, ал нисмо могли служити. е. У ш т и п ц и. Мађарске новине, и Ре841 Шг1ар в , веле, да је Н1 сомборском збору учествовало тек преко 200 особа. То је сасвим нпштава погрешка, јер су заборавили да додаду томе броју - ништицу. * * * Уредник „Нашег Доба" хвали се, да његови сарадници пазз на чистоту српског језика, те хоће да искорене германизме. Једва да се и ми с њим у нечем слажемо. И наша је давнашња жеља да искоренимо и да се опростимо Германа и отуд посталих г е р м а н и з м а. * # * И „Наше Доба" жали, што брату изДивош а но поступати, јер ме онда неби укебала ма имала крила соколова. Домами ме на шећер — бомбоне — а ја сиротан мислим: о Боже, какву добру сестру имам. Кад дођем до ње, ухватила би ме за уво те одвукла кући. Тада бих се ја окренуо према фрајли Мицики те викнуо : чекај, само, тета Мицо, освети ћу се ја теби! А она би на то: е видиш тижабца, још би се и он светио. бубо једна ! Тада сам цео дан кројио план, како ћу јој се осветиги. Тај дан нисам ишао чика Миши. Чика Миша се чудио где сам тај дан. А сестра ми је пред вече рекла, да се и фрајла Мицика чудд, како сам се могао уздржати, а да тај дан не дођем. Када сам то чуо, било ми је особито мило. С тога закључич, да не идем тамо још једно два дана — па нек' се фрајла Мица још већма једи. Јест — ал' не могох се уздржати . . . освета ме је вукла тамо. Одмах друго јутро одем још у ше ст сахата. Ја сам имао на уму само какову малу дечију освету — ал' чему се нисам ни сам надао а тако исто и фрајла Мицика, то се догодило. Када сам ушао у дворишге, опазим на једној клупици под жалосном врбом чика Мишу где спава. Био је јако црвен. Јовица је већ био устао, А где си ти јуче? запита ме када се састадосмо. Нисам хтео доћи за то, што ме је сестра због тета Мицике јако карала, те сам се јако расрдио на њу. И мене је синоћ тукла, што сам је упитао: ко то свира под прозором. Али за то ће она трчати данас за нама по целој башти. Ми ћемо ископати.