Starmali

„СТАРМАЈШ" БР. 17. ЗА 1885.

Пријатељска обрана. У Сомбору На збору Многи ме запита: А камо ГГолита? Ја се срећом сетих Шта да одговарам: „Буд'те уверени, Он није неМаран." с.

Патологично, У нездравом подне — бију пашега доба на турској граници има један болесник који има и свог искључивог доктора; тај је доктор тако поштен, да другима болеспицима и не иде, да не би кужну болест даље пренео. Болесник од нека доба јако осећа опасност свога состојанија,али еопзШит несазива (јерту би могао бити само сопбШит а I) е ип Д Г). Карловчани — старе шаљивчине — учине се више пута брижни и тужни, па (кроз нос) запитају доктора Вулпу: За име господа бога, шта фали вашем пацијенту ? На така питања др. Вулпа обично одговара: Нешто му фали, али за сада не могу да нађем право име његовој болести. И ономад је др. Вулпа тако одговорио седећи пред кафаном. Ту со десио и један странац, који се умеша у разговор велећи да би он погодио право име те болести. Др. В. Па молим да чујем. Странац, Ја би рекао да се та болест зове: в 1п8иШ7леп1;Ја тИгаНз". Воросовац.

Није га то питао П р о ф е с о р. Знател' ви мени казати дефиницију од противусловља и умете л' ми иримера навестити? ђ а к: Знам госп. професоре. Противусловље је па пример, кад на првој страни новина стоји: не радујемо се туђ|'м злу, на ни наших непријатеља — а на трећој се позива влада да чиновнике нротивнике збацује. II р о ф е с о р, Седите, доста је. То вас нисам питао.

Духовна брака! Јота јавља Герману, да ће тај опасни танац, кога „Застава", „Српско коло" и остали прапорци играју тодико штете и несреће цркви, школи и народу нанети, да он (т. ј. Герман) то ни за десетину година оиравити и поправити неће моћи — ако га т. ј. тада још устребају. Бранковић на то попева! Путуј игумане не старај се за манастир. После Сомборског збора Јота је ово Герману телерафиеао: „Ви врло добро знате, да на кули народног стр плења, последњи часи за в а с избијају. Ви видите, да ће се из ваших отимачких неморалних и без* божних руку управа над црквом и школом, над црквеним, манастирским и народним имањем да одузме. " На то му је веле, Герман ово одговорио: „Сви ви то добро знате, али ви само као гнусни нај а м н и ц и хоћете да одржавате дражење и узбуђеност у нашем народу. Блудни синови, куда сте нагли, на што сте смислили? Прилику избора за народно-црквени сабор хоћете да употребите за ваше превратне цељи. Изиети људсгва и сенке од ноћних авети, кога сте ви још заплашити или оборити кадри?!" и као што се види— добро се познају.

Анђелић и св, Кирил и Метод. Давно, врло давно било је то када је православна црква признала св. Кирила и Метода за свеце. Па зар је онда чудо кад ко баш и з а б о р а в и да су они свеци. Истина мало упада у очи, кад који црквени велико(не)достојник то заборави. Већ кад зна да је тако заборавап зашто није одмах чим је ступио на престо патријарски милошћу — Тисином и на невољу народа, написао на свој праг да су признати за свеце, бар би се увек сетио чим би улазио и излазио из своје собе. Истина, да то није најбољи лек, јер кад стари и млади гавран обија праг па би и то обили. Боље би било кад би у срцу своме носио та света имена. Јест, да, били они пре сетити се да умру, па би и пре хиљадугодишњица се славила ; још онда кад није била попуњена празнина срца његова другом особом, која је далеко светија за Његову неизабраност од св. Кирила и Метода. „Ко пре девојци тог девојка." Ко пре срцу тог срце. Па онда, да је био ма где забележио ваљда се неби забунио ко опај поп што је рекао: јављам благочестију вашем, да је сад у четвртак Констангин и Јелена, ако знате какво сродство, кумство или пријатељство изволте нам благовремено јавити. И наш је свет смешан. Непознаје Њ. Н.; јер да га познаје морао би рећи да св. Кирил и Метод пису свеци, сви знамо, да је народ против Германа и Герман против народа, те би Герман рекао да су свеци. Па су требали закључивати у својим црквеним скупштинама да се не прослављају а Герман би онда издао налог да се у свима црквама служи и достојна пошта ода светитељима. Овако је обратно. Еле, шта сам хтео рећи. Да, да, дакле давно је било кад су стављени у ред светаца, опда још није могао бити патријарх без воље народа. Сунце је и оида сјало ко што и данас а и месец беше ноћна светлост. Једнога лепог дана узбунио се свет то радујући се оплакује жртву, која је пала. Дакле умрво је ! Сирома ! Већ се душа кренула на опај свет и закуца на вратима рајеким, а св. Иетар отворн и запита га: шта ће? а он вели: свршио сам делање моје на земљи, па сам дошао да у вечном блаженству проведем вечни жнвот.

08®- 1ош се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас. "^РЈ