Starmali

„СТАРМАЛИ" БР. 2. ЗА 1886.

много мање порезе, него остали поседниди земље, а такођер се у сабору тврдило, да један присни Тисин пријатељ будзашто продаје државна добра. Поред тога изнело се на видело још много других незаконитости, што и ако се изнело на светлост, ипак пе показује нашу отаџбину у лепој светлости. Сад је само питање, шта је по народе боље: да ли опај мрак на Балкану, или ова светлост у Угарској? Ја о том питању нећу да разбијам главу, него ћу се владати као бугарски кнез, који је нашем краљу у Пилзену јавио: в Четрнаест кригли" пива смирио сам, ваше величанство !" па ћу с тога отићи на пиво, те ће можда и мене прогласити свет као великог војсковођу и државника, као што је то учинио тај свет према кнезу Батенбергу. А донде остајте ми сви здраво! Милисав.

У ш т и п ц и. Кнез Црне-Горе путује. Он путује, а други стрепе, да ће сад да им се с к р ј а т о ч а к. * * * Гарашанин не може да се начуди енглеској влади. Она је отступила, а овамо нису је на то нагонили ни кољем ни моткама. * * * Дакле у Енглеској долази и опет Гледстон. Чудновато! Он увек долази у оно време, кад треба некича и некима узвикнути: „себи руке!" * * Чудни су ти Грци. Добро су се наоружали; млогу су војску подигли, а по свој прилиди неће ратовати Но у Србији су још чудноватији. Они н^т су се добро

спремили, нит оу млогу војску подигли, а опет су ратовали. * * * Онај, који је последњег четврт к а умр'о, а кога последњег петка саранише звао се Суботић. Са недељ'0 м није имао посла, јер је вредно делао и био ваљан и најобилатији наш књижевник. * * & У угарском сабору доказивали су посланиди, како Чивути праве од сламе лажна вина. Не ваља нам ни вода у овој земљи јер нам топи села, а не ваља нам ни крв, јер се не можемо никако да сложимо. ■* . * * Читам, да су о св. Сави биле по целом Српству забаве. Ако је то истина, онда је само тако могло бити, ако на Германа није нико мислио. * * * Унија у Пожеги, није испала по жељи, па смутљивци нису ништа ни пожњели. 0.

Ћира- Даклем они, на којима се кола саломила (Петровић и Ми • лутинчић), који су пали у немилост, ти су добили пуну пензију. Спира. А они, који су стекли милост и амнестију, добили су у накнаду три године полицајнога надзора. Ћира. Шта велиш на то? Спира. А шта ћу да велим. У Србији је сад канда пробитачније пасти у немилост него у милост.

дан, који на ту шуму пази. То је чојк озбиљан и одважан, мало се дркве држа, али му је православје свето било. Трећи даи у младу неђељу, како је лија дар овна разблудника добила, г крене се наш лугар прије зоре у евоју шуму, па кад је у сред шуме на разкршће доша, чује озго са врха нагло звоњење, помисли да су нечије козе од његова или села Л. преко ноћи у шуми остале, па их ваљда мрки вук низ пут јури. Заклони се за букву, а диљку огледа и напери уз пут на ону страну од куд звошењедопире, па своју обичну псовку кроз зубе нусти: „Молеса га и небеса сапела, ако[се само надремо, не ће даље." Још из далека на путу спази лугар, ђе нешто низ -ц брдо трче, а ш њиме и глас клепке долази, те с путом у долину замакну. Радан још боље и чвршће шару напери ; па кад се из долине помоли, одмјери од ока, штроц — па ни варнице, штроц други и трећи пут, ал ! и опет ни варни це, а приказа се на сред пута упањила и звјерла, што и од куда то нешто на њу штроца. Радану се косе најежише и помисли, како њега његова пушка још нигда до сада изневјерила није, а данас баш у младу неђељу одмјери три пута, па ни варнице, е — то чист посо није па поче на глас Бога и младу неђељу у помоћ звати.

Звонарица лија чувши лугаров глас, а ваљда је и опазила, ђе он крстећи се руками маше, — шмрц у грм. Видећи лугар, да се ота приказа само крста боји, с граби пушку у љевицу, а десницом се безпрестанице крсти и виче: „Боже, помози мени грешнику ! Св младо неђељицо, помози ти мени ! Тако крстећи се и Бога зазивајући прелети за неко. лико минута сву шуму и није се уставио до вишекућенашега поручника Јове. Идући мимо куће опази га Дмитар и поздрави : „Добро јутро г. Лугару ! Т „ Уог Дмитре !" „Бог ме сте ви уранили". „Тако се тревило." /67 „Јели г. лајтман код куће ?" „ Јест." „А јели се уста?" „Није још, — знате дошао је прекасно из кумпае „Поздрави га." „Добро — добро, оћу." Чим је Лугар у кумпанију пред цркву дошо, стане, сними капу и почне се крстити, што ваљда већ одавно радио није.

6Е.0*