Starmali

17" Новоме Оа-дзт 31. ззгла- 1333.

„Стармали" излази ?рипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 иесеца 1 ф . За Србију и друге крајеве: 10, — б, — 2*/« динара или Франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамаарија А. ПајевиЕау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, \\'јеп IX РогсеПапцазае, 5«.) — Претплата и све што се тиче администрације пшље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду. — За огласе плаЕа се 6 новч. од реда, слова као што су ова и сваки пут 80 новч. за жиг

Оде и ти с овог света У жилишта души нова, Удовицо нашег ђуре, Верна љубо песникова. Што је ђура српству дав'о То је било са литица На којима ти му беше .Једивица пратилица. У његову бурну мисо Ти си сјала лековито. Што је песник кад написо, То је ирво теби чит'о. Његова је многа суза На тихе ти груди пала, И тад му је одлануло, Па за ото теби хвала ! Теби цвеће није цвало, Ка' што није ни твом другу. Да ли прашташ овом свету Вашу муку, вашу тугу ? Над слабачким твојим телом Анђо смрти давно с' врз'о; К ђури те је срце вукло — Ал што оде тако брзо! Како смеде поруке нам г Тако тешке примит' на се? Што не шчека друге дане, Да му носиш боље гласе. . . . 3—1. 1.

Шетња по свету, XXXI. Ја не могу никако да схватим наше овостране независне листове. Никад им није право, што се у Грбији збива. Крива им је напредњачка влада, а крива и опозиција. Она им је крива, што Србији није уштедила Сливницу, а ова, што из скупштине није изашла. Но лако је то рећи нами овде, али тешко је било извести у Србији, да се скупштинари разиђу, јер је међу њима било и Тамбураша (тако се звао један посланик), а где су тамбураши, ту се друштво нерадо разилази. Ту се заборавља на кућевни јад и невољу, па човек пева и игра. Е тако је било и на српској скупштини. До душе, ником није било до певања, али се бар играло онако, како је Гарашанин тамбурао, па кад су се наиграли и насвирали, онда је краљ посланике послао кући, да се тамо за будућу свирку и игранку одморе. А црна штета, што нису могли посланици и певати, н. пр. најновију песму кнеза црногорског, која је изашла у ,Јавору" и која се овако свршује: „Грехота је народима, Да за цара зеца царе. Ах, при зецу просто ииат' За главара и магаре." Та би се песма морала особито допасти краљу Милану и министру Гарашанину и ја нимало не сумњам, да они онда не би скупштину послали кући. Можда би се онда ради промене и обратно догодило, али било како му драго, тек то је извесно, да би онда г. Гарашанин имао основног узрока, да због последњег реда у песми тужи скупштину због личне увреде. Међу тим, Гарашании није имао узрока, да то чини, јер је српска скупштина према њему врло учтива била. У осталом, то није ружна особина, кад је ко учтив, што се н. пр. за уредника и сараднике „Н. Доба" неможе рећи. Тако у најновијем броју тога