Starmali

162

„СТАРМ АЈ1И"

БР. 21. ВА 1886.

листа, што је у прошли петак на по табака изишао, има ни мање ни више већ само четири ступца псовака против „Заставе", „Стармалог" и „Браника." Само да онако од ока изабарем неколико таквих „лепих" и »књиасевних" речи, па да се наш свет увери, како је одмах иза Јоцићевог издања „Шта се пристоји, изишао у „Н. Добу" речник о речима, које се не пристоје. Тако ћете у том листу „за просвету" наћи ж гнусна е недостојна средства," »подле и лажње дописнике", „чудна безобразлука", в окореле грешнице," »недоношче," „немају ни стида ни срама,* „развратности и необузданости," в бесомучан напада," „репом о ледину," „клепетало недотупавно недоношче" и т. д. То се све може тамо наћи, али може ми се рећи, да је то поп-Лаза осечки писао, па није ни чудо, што је православни поп тако јак у изразима, но то не би никад учинио сам уредник листа. Јест' да! Поп Лаза је ваписао на некаквих пет стотина реди, па не може му се ни замерити, што му се по нека „оштрија" омакла, али уредник је под тај поп-Лазин чланак метнуо примедбу само од три речевице, и свака је на свом месту, т. ј. доликује јо% што је у „Н. Добу." Особито доликује том листу в памфлетска утвара," јер куд ће утвара, но у свој род - до мирисавог твора. Но бојим се, да ћу читаоцима покварити добру вољу, ако и даље будем говорио о новинама, као што су „Н. Доба," па с тога прекидам, а у лепој нади, да ћу идући пут моћи о лепшим и веселијим стварима говорити. Милисав. У ш т и п ц и. Слажем се да буде учитељски з б о р, јер до сад знамо само за учитељски бор. Бор зелени, за који се хваташе, а он се је зелен осушио. шодджетжж. Разуме се ону леппгу. Од драге Гавриловића. (Наставак.) III. „Теби се канда допала Даница?" питаше стрина синовца кад су гошће отишле. „Више но што би требало", беше расејан одговор љубићев. „Зашто? Красна је и вредна то девојка. Ја је волим к'о своје дете; само јој ко' мало смеће сестра . . . а као што видим обавде су лепе". „Зар их Јовићка неби дала преко реда?" Стрина га зачуђено погледа. Боље иди ти „матора" па спреми добрр вечеру а за друго се ае брини! ПровођаџвЈа мора најпре омастити грло", смејао се на то деда. гИдем, идем." И стрина изађе весело у кујну. „Ја сад идем да наговорим Јовићку да ти даде Даницу. Ти се међу тим док стрина зготови вечеру прођи мало по селу," рече деда кад је стрина изашла. Синовац га послуша и оде.

* * * Герман не оде у Рим, јер у Италији влада колера. Траже да признамо то. Молимо за опроштење! Да смо се сетили, да је у Италији колера, ми не би имали ништа против тога, што је Герман хтео у Рим. * # Народ у Србији вели: „Срамно је прошла скупштина н и ш к а. Сад не остаје друго но да се састане скупштина н а ш к а. * * * У почаст Лазе Нанчића била је у Н. Саду свечана вечера. Е дај боже да буде и зора (ал она права). * * * Добро би било да неки припазе, јер ћу скоро изаћи с предлогом, да им се у почаст приреди јаузен, * * У току последњих 6 месеци примило је 700 Чивута мађарска презимена. Мађари се томе јако радују, ал Чивути се тој радости још понајвише — смеју. * * * Читам у Европи има укупно 30.000 слепих. Ту сигурно нису урачунати они, који су тако без очију да не виде нашу автономију. * # & И „Пестер Лојд" вели, да је могуће, да ће Иера Тодоровић постати министар под краљем Миланом. Сад видимо, да његово лечењ е на маргаретином острву код Будимпеште има смисла и — успеха. * * * Честити новосадски кројач Лаза Стојковић жали, што никад није прешао утијом преко капута Стеве Павловића, јер можда би онда слаба глава истог господина запамтила, да Л. Стојковић није ципелар. Деда за тим обуче свој „герок", метну шешир и узе лулу и штап, па изађе у кујну. „Куда ћеш?" питаше стрина. „Идем да се разговорим с Персом." „ Иди, иди! па гледај да се што пре прстенују. Све се бојим да се не окрене за Аницом. Чуо си да већ пита оћел' дати преко реда; а баш би ми жао било сироте Данице, волим је к'о своју душу." Знаш ти шта волеш, к'о и онај зевзек што оде". . . И деда изађе на улицу.

„Но снао, деца се видила, -па оћеш ми дати дете за ј синовца? рече деда Јовићки, кад се уверио да „деца" | нису у соби. I „А коју ?" „Разуме се, ону лепшу. . ." и деда се накашља. „Хо, Боже! Како ћу преко реда?" Шта ћу ти; друкчије није. Ону другу неће честито ни да погледи. . . „0 сирото и несрећно моје дете! Па шта ће рећи и свет ?!" „Брини се ти само за свет. Његово те торокање и довело до овога". . . „Па кад није друкчије, даћу је. Само како ћу то