Starmali

„СТАРМАЛИ" БР, 4. ЗА 1887.

да стоји тврдња оних, који су рекли, да је полицајном комесару глава пуна, на није могло више унутра стати сећање о догађајима после зваиично свршеног Томићевог банкета. Из тога следује наука по полицију, да на забаве честитих грађана не ваља слати за поверенике такве људе, који се не умеју у уљудном друштву као што треба понашати. Али полицај ретко да кад што добро усвоји. (Јлабоет јој, да је иепотиуна, немарна и рђава, па ту нико не поможе. Мора да је од памтивека тако, те ће тако увек и остати. Герман је дакле отх-шао у свет ! Тиме није никакву радост учинио српском еароду, али би га веома обрадовао, кад се више не би вратио. То би у његовом животу једно дело било, које не би са вародним проклетством пропраћено било. За такво дело ја бих му први дао „повереницу. " Иначе, ако се мисли враћати, како би било, кад би га „Стармалов" »ваздухонловац" гдегод онако из ненада ухватио и у своју ваздухопловну лађу бапио, па га одвео н. пр. у Сибирију, откуда га браћа Руси из великог поштовања према поглавици српске православае цркве у Угарској зацело не би више пустили? Тај „кунштук" могао би „Стармалов" ваздухопловац да учини, али као да неће бити нужно. Јер веле, да је Герман јако болестан и да неће дуго. Отићиће само папи у Рим по благослов, па онда ће се вратити, да раскрсти с овим светом. Кажу, да се огледао у очима крушедолске куварице, као што се Краљевић Марко надгледао над бунаром, па се у куваричиним очима видео без главе. Од тог доба мисли Герман непрестано на смрт, а кад човек о нечем много мисли, онда се и обистини. Хоће ли се и Германове мисли обистинити? Милисав. У ш т и п ц и. Краљ Милан је ваписао драму »Не ма нић." Штета! „Жалосн е игре" иду му боље од руке. г * * Кажу, да краљ Милае није умео верно да опише карактер „Неманића," Нек проба написати трагедију „Вук Бранковића," тај му карактер неће задати тешкоће, * * * Још се не зна, ком талијанском месту путује Герман. Дал Риму, Генуи или Милану. Ако путује Милаву, и то краљу Милану, тамо ће се најбоље осећати. * * * Та и краљ Милан би се најбоље осећао међу Германима. * * Посланик Комлоши рекао је у угарском сабору: „Трефор не ради бадава." То се могло тумачити и тако: „не ради бадава, њега ће зато постићи благослов народа. Ал зашто ни један посланик није тако разумео?! * * * Дакле неки Чивути купају најпре у ракији своје болеснике, па нам је тек онда продају. Е ал они мо-

рају да сисају ону нашу зној, у којој смо се ми купали. * * -* У Сентешу се пријавило на распиоан стечај звонара 128 особа. А ја читам у „Застави" да у Новом Саду нико неће да буде политички звонар. *' * Некако је престало братимлење по новинама између Срба и Хрвата. Е то је тако: Док смо се свађали, ми смо дирали њих, они нас, па је ишло. Ад сад им ми нудимо братство, они ћуте па је —- застадо. * * * Само да Мађари могу казати Мочарију; „Ти си панслависта;" лакше би им било и мање би се на њега једили. Претурио се! ^ и Ух! За Бога! . Помозте!" виче чика Мата, улазећи шантајући на лечничка врата. „Ни крочити баш не могу д е с но м ногом, знате!. . . па ко' велим: идем к' вама, да је прегледате" . . . €кинуо је чизму деену, Лечник ногу гледи, нреврће је . . . претиска је, (кога лечник штеди ?) Сад је опет мало ј а ч е претшнте па рече: „„обично се око мене сав комшилук стече ; &ад овако болеснику тражим где га тишти, јер при томе обично ћеј сваки да завришти! Али код Вас, чудо збиља! баш је м у ш к а с н а г а! да под мојом чврстом руком од бола ни трага!"" . , . И Мати се ово чини чудновато јако; та код куће. о д б о л а ј е све на „д е с н о ј" скако ! . . . „Аха!Тује!.,Збиља!море! . , , е в о Онет с е в а!!!'.. . та не боле мене : „д е с н а" ! . . већ ме боле: „лева" !!! Др. Казбулбуц.