Starmali

„СТАР М АЈШ" БР. 13. ЗА 188?.

99

„ПЈта мислиш? Јели да је доста велики." Господин Стева побледе; сети се и у сну нечега, па промуца : *А зашто ти господине не узмеш сасвим нову мишоловку. Ја мислим да би та била најбоља. Ко зна можда ће се о тој твојој мишоловци расчути овде, да је она у комшилуку хватала мишеве." „А какву би ми ти мишоловку препоручио? пита солгабиров. „Бољу него што имаш ти. У ту твоју мишоловку уђе миш, па само не може напоље, али из ове моје, не само што не би могао напоље, него би га тамо одмах удавила, па би ту бидо одмах и неколико Германових попова, да му очитају опело. Моја је дакле мишоловка дуплована." Не зна се шта је учинио солгабиров, јер се г. Стева пробудио. „Шта је? пита кочијаша. „Зло смо залутали господине, не знам хоћел се добро с нами свршити." И г. Стева можда и данас путује по Шајкашкој. Али на оној странпутици, којом је зашао слабо ће наилазити Шајкаша, јер ја бар мислим, да они још увек иду својим старим, правим путем.

У Ш Т И П Ц И, Чује се, да ће се београдска влада, покрпити новом чланом. Дакле опет једна флека више. * * * Гарашанин је опет „сретно" прекужио министарску кризу. Како кажу оно Немци ? ТГег ћезШшп!; 181; Гиг <1еп Кегкег, Глећег 8сћат с1ег егзаиЛ тсМ." * # * На те мислим , кад се свако биће Спрема, да почива тихи сан! Друга појава. Милан, (долази). Војана. Милан. Добро јутро, госпођице! Ђојана. (Збуњено.) Добро добро вече/ Милан, Али Бојана, још није ни : добар дан!, а још мање: добро вече! Бојана. Да збиља; добро јутро! (за себе). Ала сам се сплела. Милан. Ви сте госпођице узбуђени! Ако смем за узрок знати ? А збиља, каково ,је ово писамце! Ђојана. Писамце ? . . . . Да, збиља писамце откуд то писамце ..... (за себе.) Шта ћу рећи, о мене . . . „Боже, у твоје руке предајем дух свој!" (Гласно.) Извините, али ја сам била тако слободна, те сам узела неколико листи од вашег папира, да напишем својој пријатељици неколико реди. (За себе.) фала милом Богу, те се извукох из ове афере. Милан. Али госпођице, моји су папири ружичасти 1 Бојана. 0 гле! Ја сасвим заборавила да су ваши папири ружичасти. Да, да, о . . . (за себе) ух, шта ћу сад слагати ? (Гласно.) Баш да вам много не цифрам, то сам писмо добила од своје пријатељице. (За себе.) Но сад сам савршено слагала.

У Троједници још никако да се нађу трој е, да покрену збор. * • * Ту баш не знаш шта је горе. Ил код нас овамо два збора нар. слоб. странке, ил у Троједници ни један. * У Троједници нема збора не „слоге ради", него солге ради, и то оног главног солге ради, што седи у Загребу. * * * Бан је мислио, да га у Срему не познају, па је путовао онуда. Но познају га тамо врло добро. * * * Герман се вратио и отишао прво у манастир Беочин. Но ни Беочин, неће загладити његов црни чин. * * * Оданде је отишао у Шишатовце. Шишат овце, то му је увек био мио посао. * * * Кад се човек о к у п а, он излази напоље, ал наша окупација сувише се отегла. * * * Напослетку бива по нас та окупација, с к у п ација и тим ће се свршити. # * * Иде и Спасов-дан, ал код нас је још увек пасов-дан. * * # Но тешимо се, иду Д у х ов и, аа само нек не доћу зли. * # * Карловачки се двор оправља. Јест, ал и то је могло бити, што Герман није тамо. Милан. Сад већ видим колико је сахата куцнуло. Видим да је нека тајна за коју ја не смем знати. Тешко мени кад се то од мене таји. Бојана. (Мало поплашено.) Најпосле ево га прочитајте, знам да ће те се смејати. (Даде му да прочита последњи ред и потпис; тргне писмо и отрчи напоље.) Милан. Ако ја имам појма о целој овој ствари не био који сам. Другарица ! Писмо ! Потпис: Бранко! Па још оно: „0 мом доласку ником ништа не говори; а сад остајем љубећи те — Бранко!" Није ли то издаја? ! Или зар не мисли тај Бранко о каквим тајним састанцима ? Та то је страшно. То није лепо да ме вара! То ли је њена заклетва да ће бити верна! То ли је зар ? 0 небо, сруши се на ме ! Та зар можеш допустити да се под тобом и тако што збива ? — 0, и усуди се неверница показати ми потпис. Још вели, да ћу се смејати. Да да, требао бих да се смејем, како ме је залудила и преварила. Требао бих да се смејем, само би то жалосно смејање било. ђзе!а појава. Светислав. Милап. Светислав. Здраво Милане ! Милан (ћути). Светислав. Здраво Милане ! Милан (ћути).