Starmali, Nov 10, 1888, page 5

„СТАРМАЛИ" БР. 31. ЗА 1888. 245

Он је беше заполео јако, иакар да је била по сие нема, (Љубав знате, да је врло чудна, код ње мане на љубавци пема). Брође сватба ! Младенци су сами, Он је љуби,... она, шта ће, ћути. У заносу младожења јадан. „ Ц б е р а ш у н г" големи не слути. Али „факт" је= супруга му млада, У једаред прерадосно цикну, па му пуна среће и весеља, грлећи га и љубећи, викну„Хвала Богу! Одреши се језик, што ми до сад к'о завезан стаја, Ох, сада ћу говорити моћи, мом говору нек не буде краја"!

А супруг јој ? . Од весеља грдна, и радосног овог изненада; шта учини, када зачу речи, што довикну супруга му млада? Брже боље ено јура суду, да потражи одма развенчање; Он се, вели, везао за „нему" јер не трпи женско ландарање!! Е, молим вас, господо од суда, имате ли кој' параграф красни, да расправи овај процес чудни, мало смешни, а мало ужасни ?!

Др. Назбулбуц.

Допис „Стармалом" из Београда. (Закашњено.) .Јесте, била је бакљада. Кр. Милана сам могао видети, јер је био на балвону. Али у оном смрдљивом диму доле, народ нисам могао видети, — шта Бише, у овај мах учинило ми се, као да српског на-

рода (у Србији) и нема.

Очигледац Жмуровић.

II а с о ш. Ишао жандар у потеру за неким касиром који је нешто проневерио. У једном селу сврпе у гостиници и ту опази једног господина, који је журно ручао (а још није било ручано доба). Жандар помисли, то ће бити тај. Приступи му и запита га ко је. Госп. Маните ме; немам ја каде да се сад с вама разговарам. Жандар. Ви ми морате казати ко сте. Госп. Питајте крчмара; он зва ко сам. Жанд. Ал ја оћу и да видпм ваш пасош.

Госп. (Зграби јеловник, који беше пред њим, па га пружи жандару). Жандар, (Чита јеловник). „Јагњећа глава, Гушчије прси. Зечија леђа. Телеће ноге". (Кад је прочитао а он рече): Све је у реду. Немојте ништа замерити. Збогом. Б—а.

Н а

т п и с

на гробу једног славног лечника Овде лежи славни доктор Ливије Орести. Умр'о је на пречац, У сну, без болести. Није умр'о као Други људи слаби. Смрт га се бојала, Па га кришом зграби.

О о © Био је у друштву разговор о политици и то баш о помађаривању. Сви су [оворили. само је брат Лука ћутао. Запитају и њега шта он мисли, Л у к а, Та ја ко велим од двога биће једно: или ћеду нас помађарати, или ћемо доћи до својкх права. Али помађарити нас не ће никако.

Чудан одговор. Један младић напише писмо неком богаташу и замоли га да му узајми 100 фр. — Богаташ му одпише ово : Млади госодине! Ви желите имати сто форината. То иотауно разумем. Само ми је нејасна ваша, јогунаста логика, ио којој ту своту морате имати баш од меме, а не од кога другог. У арочем ја сам готов да жељу вашу исиупим, чим ми докажете, да вам само моја стотинарка може аомоЛи и ничија друга. Вама на услузи м. м. Исповест. Брбљавац један прича нашто; (А многи ће му вероват' већ) „Лакгае је држаг говора сто, Него задржат' једну реч.

(Р1. В1.)

У

л у Ж Н 0 с т, Један адвокат дође да посети месног судца. Своју горећиву цигару остави у ходнику на прозору, Није се дуго унутри позабавио; а кад изиде опази судчева синчића где његову цигару пуши. Адвокат. А шта ти то радиш? Синчић. Молим, господине, пазим да вам се цигара не угаси.