Starmali

"57" ЗНСово^е Оа/цу 20. дехз;е^б^ а- 13©3.

,Отармалг" излази трипут месетао. Годишња цена 4 », — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф. За Србију и друге крајеве: 10 — 5, — 2 1 / ј динара иди франка. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штампарија А. Пајевићау Новом Саду 1' укописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јо\апоу|с, \У1еп Негпа1мег (Јиг1е18(га8ве, \г. !) ) — Претнлата и све ште се тине администрацнје ниље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду, из Србије књижари Валожића Београд и Ниш. — За огласе плаЕа се 6 новч. од реда. жт8№№№ж№ш8№ј№тј№јјм&јјшшт№мт№тштк1№тјјјт№јттјјтјјтт%№тјтјјжјш

Предбожићна. Падни снеже, надни снеже, Без хебе је празна зима; Падни снеже, барем сада 0 божићним празницима. Покри сваку црну пегу, Застри сваку нашу брљу, Сузби крила вранам' нашим, Уснут стреси коју крљу. Падни снеже, падни снеже По градови и по сели ; Нек се нашем сузном оку, Нек се божић барем беди. Падни снеже, падни снеже И завеј нам странпутице; Падни снеже, нек занеме Телеграфеке ситне жице. Да иам божић не ожучи Какав одзив пунан јада Из средишта српског нада Из српскога Београда. Падни снеже, падни снеже, Па расхлади пламен жести, Пламен, који није нико Ни из ума, ни из свести. Падај снеже, два три дана, И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу, Нек бар божић буде бео.

Ох божић је празник мира. Падај снеже, падај с неба, Сад нек нам се барем чини Као да смо — какви треба. Ст.

Из писама једног раоејаног. IV. Ја сам, чини ми се, у „Нашем Добу" написао уводни чланак, у коме сам, ако се не варам (ил ако друге не варам) од прилике ово казао : Кад је оно умр ; о митрополит Исајије ђаковић, онда је владика Стојковић постао архимандритом. Но како је темишварски сабор од г. 1790. изабрао Маширевића за митрополита, то је Стева Павловић написао чланак у „Српском Колу." у којем је доказивао, да у смислу деклараторије не сме бити изабран за митрополита, који се још није родио, на што му је Милан Грозни у „Србобрану" одговорио и доказао, да је то повреда автономије, кад се бира ко други, а не Герман Анђелић. Овај мој чланак звекнуо је тако као да је пао са какве високе крушке (на теме) и учинио је велику сензацију код свију сродних брата, који из искуства знају какво је то блаженство кад се падне са крушке. Најновији појав у српској књижевности то је резултат скупштинских избора у Србији, где од преко 600 посланика влада наиредњачка није добила ни једнога, чего се ошвањила, прво за то, што је грожђе кисело, и друго за то, што гаџа неће чварака. Из свега тога јасно се види како „Виделовци" имају корена у народу, који живи у централној Африци, те кад би крокодили и носорози бирали посланике, нема сумње да би били изабрани све сами капларскп штапови од бамбуса. Иначе смо сви здрави, само у-