Starmali

202 „СТАРМАЛИ" БР. 26. ЗА 1889. »<>в<>в©вв®Фв©9<>в«в<?о©в^.^Фве«фв^?вФФФ0©в^'в^9еввве«©в«!«««е9ев<?веФ^-«^>Јев<?«Л'««?б^««<<«< гве#ев©в^!в«-вевв«©в<?в<л?в^^;ф«е«!?вгЈ

Политички преглед, А што бих ја кварио оча да сам прегледам политику, кад ја могу просто приповедати шта су други гледали и видили, па овако лепо под мојим именом изнети, а ко ће се сетити, да је то чак из пар и с к о г „Фигара" украдено. Плагнјатн су сад у моди, а ја ћу се бар париске моде да придржавам. Сада су, као што је познато, у Француској избори за комору (и код нас се због наступајуће зиме стара сада за комору) п тим поводом доноси париски »Флгаро* у форми неког катихизиса ова питања и одговоре: „Ко сте ви и шта хоћете? — Одговор: „Ја сам кандидат за посланика саборског!" — ,,Из кога узрока хоћете ви да будете посланик?"— „Јер нисам ни за што друго способан." — „Ал' ви сте лекар!" — в Без праксе." — „Адвокат?" „Без процеса!" „Списатељ?" — „Без талента." — „А јесте ли бар савесни, пристојни, поштени, имате ли што науке, добре воље, идеја?" — „Е, да ја пмам тога, ја бих себи нашао зараде и начина живота, а овако нисам ни за што друго, него за посланика," — „Шта сте ви до сада урадили и учинили, а да би показали, да сте за посланика способни?" — „Ја мислим да пре свега ваља да пскажем своју политичку вероисповест и да склоним програм." — „Шта ви разумете под отим?" — ,,Ја разумем под отим неку дисертацију, расправу, говор, који се састоји из извеснога броја речи. које су занимљиво и вешто распоређене." „На пример? — „Неке би од ових речи гласиле ова ко: Све за народ . . . јака управа . . . добре финанције . . . мир и рад . . . мудро уживање слободе . . . величина отаџбине ... општа равноправност .. . пож®ддшетжж. * Женска мајсторија. Код госпође Милеуснићке у великом салону држао се ратни савет. Претресао се план како би се могао п бели слон и (господин велики судад Милеуснић) приморати, да своју младу жену води у Париз да види изложбу. — Па добро, шта он вели, чиме он правда своје јогунство, што неће да те води ? — тако се жестила милостива госпођа Брепдиаица, супруга великога бележника, а све су јој дрхтале ноздрве од распламтелог гњева, та ваљда тек ма шта мора рећи, да извини своје свирепство? — Нема ти у њега разлога, ама баш никаквог. Говори ка и сваки други јогунац, — сад каже ово, сад оно, а све којешта. Једанпут рече да не може оставити звапије, други цут вели да сад нема новацч, а за Париз треба много новаца, — што је имао готовине, то је све отишло кад је купио онај летниковац у Брежовцу, који не би ни куповао да ја нисам навалила . . . — Ех, то је све смућкај па пуоди. — таки изговори не вреде ни луле дувана. Човек, па још судац, може увек наћи новаца у зајам, кад год му затреба. Да што су Чивути на свету Его, ако не зна где треба да покуца, мој

вишење раденачке плате ... бдагостање . . . савршеност ... избавитељ друштва, то сам ја!" — „Ал ће и ваш нротиввандидат без сумње сличат програа изнети." — „Истоветан." — „Па како ћеге се оада помоћи, шта мнслите даље чианги ?" — „Ја ћу га грдити и вређати у плакатииа, на скупштанаиа, по новинама." — „Вређаћете га?" — „Да, врзђаћу га, клевегати, поаижгвати, сумњзчиги га, задрги и у приватан му живот." — „Аг ће и вип противаик без сумње иста средства упогребиги!" — „Знаи ја." „Па ако он вас јавао нитковом назовз, хоћете ли ви то мирно поднети?" — „Ја ћу онда њега изнети као лопова." — ,,Ал ако оа буде вређао част ваше матере, а о оцу вгшем ишесе, да је покрао свога господара?" — „А ја ћу онда разгласити, д\ је његова мати имала пег љубазаика, и да је отац његов од тога жавео," — „Врдо лепо. Ат ако от изјави, да ни ваша госпођа није боља. . „Ја бих онда још црње и горе изаео за целу његову фгмилију." — „Ал кад већ заате, да ћете бити грђеаи и клеветани, зар не би било боље, да се оканеге послаништва, те да радите што, и на миру да живите?" — „Узвишено уверење, да за своју отаџоииу и за свој народ живим, даје ми сааге, да све то подаесем. Девет хиљада франака дневнице и посланичка титула кадри су да збришу сву ту срамоту!" — „До:та за данас, а сутра ћу вас питати како намеразате ви своју дужност као посланик вршити. Спремите се да одговарате!" Молим читаоца да се сети, да сам у почетку још навео, да ово пише париски „Флгаро," да неби случајно помислио, да је ово извађено из којих: ближих новина.

ће му муж дати читав списак пошгењејших вухерзра. Даклем немање новца, то је празан изговор. — Та и ја то кажем. Ал онда опет окери друго, каже немамо на коме оставити децу, Милоша и Аладара. — 0, гле ти њега, како је наједаред постао бражљив отац. Нема на киме да остави децу. Га Милош је већ велики дциндцов, њега је и тако хтео да пошље куму у госте, а Аладар има своју васпитаљу. Па шга ту тре">а извијати ! ?! — Ето и ја сам ту, обићи ћу децу, надгледаћу их, рече госпођа Мајорошка, најближг сусегка. Ти, драга, Јулча, реци њему одважно у бра, у онај њзгов седи брк, ако те не одоеде у Париз, да ћеш га презрети, да га никад нећеш погледати. — Могла би си му и овако казати: „ А^ко не идемо у Париз, ја онда идем у Бузјаш, у Франценсбад ила у ма коју другу бању, ту ће ми бити страшно дуго време, а ја ћу од дуга времена прикупити око себе младе флћфариће, па нека ми ласкају, нек ми се удварају, нека ме облетају — а да шта ћу од дуга времена. — Та ја сам њему већ и то говорила, покушаза.та сам свашта, ал знате ли шга он на то одговара? — „В^аг, то је паметна мисао,* вели он, а уз то се још смеје, „ла кад ја тамо - у августу месецу одем на садаш да надгледам жетву, ти бар нећеш чамити сама, ичак ја два поI знаника, два млада офицкра хозвидска, врло пријатаа и