Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— ХХХ —

предовање било је у округу подринском (3:8°/,), а најмање у топличком (0:3"/ ). Најјаче опадање било је у округу крајинском (15'4"/ ), а најмање у врањском (0:67/).

У погледу на становништво највише оваца има пиротски, тимочки и нишки округ, а најмање је у смедеревском, београдском и крагујевачком округу. Од срезова, највећи број оваца имају хомољски (2987), бањски (9854), сврљишки (9744), нишавски (2856), крајински (2329), итд.

При пописивању оваца водило се рачуна о подели оваца на јагањце, овнове и овце. По овакој подели размотрићемо њихов међусобни однос.

По тој подели њихов је број износио:

јагањци овнови овце тодине К о M а, a a 1866 508.957 128.511 2,039.842 1890 640.028 109.749 2,214.127 1895 538.660 148.573 2,406.973 1900 363.526 150.348 2,547.885 1905 291.852 149.192 2 MO?

y Il р 0 I e H 1 у 1866 19:01 4:80 76:19 1890 21:60 3°70 1470 1895 17:41 4:80 17:79 1900 11:87 491 83:22 1905 9:24 4:72 86:04

У целокупном овчарству најглавније су овце; њихов је број највиши и оне заузимају прво место у свима годинама. Њихов се проценат пење на више од '/, од целокупног броја оваца. Па и по повећавању оне долазе на прво место. Број оваца увећао се за 39 година за 33:8'/, (годишње 0:9%/), а број овнова за 16:1"/,, док je међутим број јагањаца опао за то исто време за 49-6°/, или годишње по 1:17. Међусобни однос оваца по овој подели није био подједнак у свима годинама, на име ранијих година прбценат јагањаца био је већи од процента, доцнијих година, а напротив проценат оваца био је много мањи но 1905 год. Код јагањаца је тај проценат опао од 21:60 на 9:24, дакле за 57'2'/, или годишње по 3:84". Код оваца проценат се попео од 7470 на 86:04. То повећање за петнаест година износи 15:187/, или годишње по 1:04"). И код овнова је било повећавање процента према 1890 год. То повећање код ов-

нова износи за 15 година 97:57"), или годишње 5 0 по 1:84]. Ако се одвоје овце по варошима. од оваца по селима, онда је ова подела на врсте друкчија. По тој подели број оваца износио је:

по варошима по селима јатањци овнови овце јатањци OBHOBH овце тодине к ом ада то о а ал да 1890 · - 10.465 2.519 55.022 629,563 107.230 2,159.105 1895 · · 6.596 2.588 57.446 532:064 * 146.040 2,849,491 1900 : - 5.493 3.419 63.199 398.033 146.929 2.484.686 1905 · · 10.598 5.245 112.348 281.254 143.947 2.606:774 у I р 0 Il e H T у 1890 - · 19:89. 3:70 80:91 2175 3:70 74:55 1895 · · 9:90 3:80 86:30 17:57 4:83 77:60 1900 · · 7:59 4:18 87:63 11:98 491 83711 1905 · + 8:27 4:09 81:64 9:27 475 85:98

И код варошких, као и код сеоских оваца највећи проценат долази на овце, па онда на јагањце, а најмањи на овнове, само што је код оваца по селима проценат јагањаца и овпова мало јачи но што је то по варошима, а проценат оваца је мало слабији.

И код једних и код других опажа се да опада проценат јагањада, а расте проценат оваца и овнова. Проценат јагањаца по варошима смањио се за 15 година за 46:26, а по селима смањио се за то исто време за 57:38. Код овнова по варошима повећање износи за 10:34'/,, док по селима то повећање износи 9837 Код оваца по варошима увећао се проценат за последњих 15 година за 8:32, док по селима то увећање износи 15'33'/..

Да размотримо однос овнова према овцама.

На једног овна долазило је оваца:

по варошима по селима _ у опште тодине ле ве љ RE

1890 21:84 90:13 20:17 1895 22:68 16-08 16:20 1900 18°48 16:91 16:94 1905 21:42 18:11 18:22

Између вароши и села има разлике у овом погледу. У свима годинама по варошима је било више оваца на једног овна но по селима. Док је по варошима та размера између овнова и оваца остала иста у току ових 15 година, и ако са колебањем, дотле је по селима број оваца на једног овна опао, као што је опао и кад се узме у обзир овчарство у целој Србији. По селима број оваца на једног овна опао је за 10:08", а у опште у Орбији за 9'66'/,.

Дала dep ga пера мен лифнона

dre