Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— ХХХГ —

Укупна вредност оваца износила је:

1866 год. 19,110.088 дин. 1890 , 20,374668 , 1895.» 19,467.912 1900» 90,904.661 , 1905 » 28,380.844 »

Укупна вредност оваца стајала јеготово на једној истој висини све до 1905 године, када се веома јако увећала према свима ранијим годинама. То повећање за 39 година износи 48'517/, или годишње 1249] а за последњих пет година износи 35:76%/, или годишње 7'15"/,, а то је скоро шест пута више од првог процента. _

Вредност оваца износила је:

по варошима по селима по варошима по селима

године д и нара Проценат 1890 501.580 19,873.0 59 2:46 97:54 1895 613.463 18,854.449 3'15 96:85 1900 504.048 20,400.613 241 9055) 1,362.356 27,018.488 476 95:24

1905

Вредност оваца по варошима порасла је за 15 година са 870.776 aux. uan ca 171:6°/, (roaumæe 11‘4°/), a BpeaHocr оваца по селима увећала се за 15 година са 7,145.400 дин., а то је за 85:97/, (годишње 2'47/.). Увећавање по варошима веће је од увећања по селима скоро за пет пута. Како је увећање вредности по варошима. _ било много јаче од увећања вредности по селима, то се и њихов међусобни однос мењао. Тако се проценат вредности по варошима попео од 246 на 4:76, а по селима је опао од 97:54 Ha 95:24.

У односу према становништву вредност оваца

кретала се овако: На једног становника долазило је од вредности овада:

1866 год, 15:71 дин. 1890 , 9:42 O ,r 1895 8'42 » 1900 838 » 1905 10:56 Као што се и број оваца у односу према становништву смањивао почевши још од 1866

год., тако се исто смањује и вредност оваца у односу према становништву. У овоме чини изуветак само последња пописна година, у којој је та вредност већа од вредности ранијих година сем 1866 год., док је број оваца у односу према ста-

новништву у овој годинп мањи од броја у 1890 год. Али је ипак та вредност у 1905 год. много мања од вредности у 1866 год. и поред свега тога што је укупна вредност оваца онако јако порасла. То долази поглавито од увећавања у броју становништва, јер је прираштај у становништву много јачи од прираштаја у вредности оваца.

Ова вредност није једнака по варошима и

селима. Она је износила:

по варошима по селима

тодине динара 1890 1'75 10:59 1895 1892 9:46 1900 1°44 952 1905 3:99 11:84

Док је по варошима та вредност порасла, за 90'37/., дотлеје по селима та вредност остала, готово иста, једва да се повећала за 11:87/,, па је чак шта више у 1895 и 1900 год. била и мања од вредности у 1890 год.

По окрузима је долазило од вредности оваца, на сваког становника:

1900 1905

у округу A и н а р а београдском · 7:90 9294 ваљевском 1:07 880 врањском · 5795 8'80 крагујевачком · · 8:65 10:05 крајинском 9595 10:88 крушевачком 6:92 9:59 моравском DL 12:41 нишком · · 9:48 13:60 пиротском · 1142 13:40 подринском 5:85 7:15 пожаревачком · · 10:46 10:60 рудничком 957 12:64 смедеревском NT. 10-82 тимочком · - 1482 1416 топличком · 761 11:40 ужичком · 10:38 12:26 чачанском 8:97 11:81 у Београду 0:16 0:15

Највише вредности на | становника долази у 1900 год. у пиротском, тимочком и пожаревачком округу, а у 1905 год. у тимочком, нишком и пиротском округу. Најмање вредности долази y 1900 год. у окрузима подринском, врањском и крушевачком, а 1905 год. у окрузима подринском, ваљевском и врањском.