Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama
— ХХХШ —
Може се у главноме рећи да број коза не опада, и ако је у !895 год. било нешто више коза но !905 год., него да се чак тај број увећава. Особито је велики прираштај у 1890 год. према 1866 год. То повећање долази од проширења Србије. Козе се по својој природи палазе највише у планинским крајевима и, кад се Србија увећала са четири нова округа који су сасвим планински, и број коза се онако јако увећао, што код осталих врста стоке није био случај.
Повећање у броју стоке у 1890 год. према 1866 год. износи:
код коња · 32:8°/, у говеди · · (METRE » Оваца · 10-7°}, коза · : 68:8°}/,
Највеће је, дакле, повећање код коза, док је код осталих врста стоке то повећање много мање. Код свиња и није било повећавања, већ је шта више било и опадања.
Од 100 комада укупног броја стоке у Србији било је коза:
1866 год. 8:54 о 90 9:48 16954 9:36 1900 Er 1905 8:91
Повећање у броју коза у годишњим процентима износило је:
у периоду 1866—1890 год. 2:86 » » 1890—1905 0:004 » » 1866—1905 » 1:76 » » 1900—1905 361
После онако наглог повећања коза у првом периоду, настао је био прекид, па чак и опадање у 1900 год., али се број коза у последњем петогодишњем периоду веома нагло почео умножавати, тако да је био јачи од свију прираштаја ранијих година, па и од свију прираштаја, код осталих врста стоке у времену 1900—1905 год.
Број коза по варошима и селима износио је:
Комада Проценат
године _ ло варошима _ по селима по варошима по селима 1890 10.611 299495 2:08 97:92 1895 9.541 516.450 1'81 98:19 1900 7.048 425.019 1:63 98:37 1905 17.396 492.667 341 96°59
СТАТИСТИБА БРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ — БЊИГА XXXII
|
Коза има веома мало по варошима; оне се поглавито налазе по селима, где за њихово напредовање има више услова. Мали проценат коза по варошима стално се смањивао; али последњи петогодишњи период представља веома јак изузетак у томе.
За последњих пет година повећао се број коза
по варошима за » селима >
146:8°/, RG):
Услед тога што кове могу боље напредовати по планинским окрузима, то је и њихов број по планинским окрузима далеко већи од броја у равним окрузима. (У планипске округе —- југоисточна Србија — рачунаћемо ужички, чачански, топлички, нишки, врањски, пиротски, тимочки и крајински округ).
Према тој подели број коза износио је:
БИРА помно] Проценат
у југо- у северо- у југо- у северо-
источној западној источној западној године Србији Србији 1890 381.731 128.007 14:89 29: 1895 400.921 125.070 HO 28:78 1900 387.596 44,471 89:71 10:29 1905 419.620 90.443 82:30 17:70
У северозападној Србији не само да је много мањи број коза но у југоисточној Србији, већ тај број све више опада, док напротив у југоисточној Србији је не само већи број коза, већ се тај број још и увећава. За петнаест година број коза у југоисточној Србији увећао се за. 9'207/,, а у северозападној Србији опао је за 29:34"). И према овоме могао би се извести поуздан закључак да се број коза у планинским крајевима стално увећава, а да се у равним окрузима стално смањује. Али последња пописна година показује такве резултате који се у многоме противе овом закључку. Јер, и ако се за последњих пет година увећао број коза, по планинским окрузима, он се увећао и по равним окрузима, и то веома јако — 103:4"/. а то је много јачи прираштај (за дванаест пута) од прираштаја у планинским окрузима, који износи тек 8:3'/,.
Размотрићемо однос коза према површини и становништву.
На 100 хектара целокупне површине долазило је коза;