Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— XXXII —

У свима окрузима било је повећавања у овом погледу у 1905 год. према 1900 год. Најјаче је повећање било у овим окрузима: топличком (49:8%/), смедеревском (48:87/ ), нишком (43:40) ), врањском (37:87/), итд. а најмање у пожаревачком (1:3'/,) и крајинском (9'3"/). У Београду је било опадања.

Појединачна вредност оваца износила је:

1866 год. 7:14 дин. 1890, 688. , 1895. 6:29.» 1900.» 67885 "1905. 8:98.»

У 1866 год. просечна вредност једне овце била је много већа од просечне вредности доцнијих година, тек 1905 год. повећала се вредност оваца према свима пописним годинама, па и према 1866 год. За 39 година увећала се просечна вредност за 25:77"/,, а за последњих пет година увећала се за 31:47"/..

Просечна вредност оваца по варошима и селима износила је:

по варошима по селима

године д и ни ла пре à 1890 1:38 6'8 1895 9:20 6:24 1900 6299 6:82 1905 10:62 8:91 VII. К

Од свију европских држава Србија стоји скоро на првом месту у козарству. Она сразмерно има највише коза, изузимајући Бугарску. Па и у самом сточарству Србије козе заузимају угледно место; њихов је број већи од броја коња. Међутим, у културним земљама европским козе се и не чувају или их има у тако незнатном

броју, да и не могу утицати на бројно стање-

укупног сточарства. Тек у земљама слабије културе виђа се већи број коза, а у те земље спада и Србија.

Али овако велики број коза у Србији не долави само од њене некултурности. Овоме је узрок и сама природа земљишта, као и наша неактивност у обради земље. Велики простори планинске земље, а особито у југоисточним окрузима наше отаџбине покривени су обичном

Р-

У свима годинама појединачна вредност оваца била је много јача по варошима но по сезима. У 1905 год. она се увећала према вреднисти у 1890 год. и у варошима, као и у селима, и то у варошима за 43:97/, а у селима за 29'8'"/..

Просечна вредност оваца по врстама износила је код

јатањаца овнова оваца године д и н = р. а 1890 4-9() 9:43 1602 1895 ADS 8°13 8:09 1900 4:11 9:68 6:96 1905 4:11 10:36 9:43

Највећу вредност у свима годинама имали су овнови, за тим овце, а најмању јагањци, али се та вредност кретала различито.

Код јагањаца вредност је била готово подједнака у свима годинама. Најмања је била у 1905 -год., а највећа у 1900 год., али је разлика незнатна 10:60 дин.). :

Код овнова се повећала цена у 1905 год. према свима осталим годинама. Између најниже цене (1895 год. и највише разлика је за 228 дин. Повећање према 1890 год. износи 9:8'/,.

Код оваца цена се јако колебала, ипак је у последњој години највиша. Од цене у 1890 год. већа је за 1:91 дин., а од најниже вредности (1900 год.) већа је за 247 дин.

O 3 E.

ситном шумарицом, те су с тога веома погодни за чување и неговање коза.

Сем тога има још један узрок што се козе чувају у овако великом броју. Оне су у млеку издашније од оваца, а при томе за њих није потребно тако старање као за овце, те су по томе оне и прилагодније за сиротнији свет, а особито за онај свет који слабо води рачуна о будућности шуме и свога земљишта и о рационалнијем обрађивању своје земље.

Број коза износио је:

1866 год. 301.873 1890 , 509.738 1895 , 525.991 1900 , 232.067 1905 , 510.063

Sn CC

LEE