Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama
— ХХХУП =
Највећи број стоке у 1905 год. имао је округ врањски, а за њим нишки, пожаревачки и подрински. У 1900 год. по броју стоке долазио је на прво место пожаревачки округ.
"Према 1900 год. било је опадања у 1905 год. у седам округа п у Београду. Ти окрузи, по величини опадања, иду овим редом: крајински, тимочки, пожаревачки, смедеревски, Београд, крагујевачки, београдски и руднички.
Повећања је било у десет округа, који иду овим редом: топлички, врањски, ротски, моравски, подрински, крушевачки, чански, ужички и ваљевски.
нишки, пи-
ча-
Пада у очи да се у јужним крајевима Србије, који су уједно и планински окрузи, број стоке повећао за ових пет година, а да је у северним окрузима, који су у исто време и равни окрузи број стоке опао.
1
Ради упоређења у овом погледу поделићемо Србију на јужну п северну. Рачунаћемо у јужну Србију ове округе: ужички, чачански, крушевачки, топлички, нишки, врањски, пиротски и тимочки, а све остале округе рачунаћемо у северну Србију.
По тој подели број стоке износио је:
1900 1905
KE о M а À а у северној Србији · · 2,838.084 '2,801.389 » јужној » 2,165.701 29237250
Разлика је, дакле, очигледна. У планинским окрузима број стоке се повећао, а у равним окрузима је опао. За пет година опао је број стоке у равним окрузима за 36.695 комада или за. 1:2"/, а ва то исто време број стоке у планинским окрузима повећао се за 157.549 комада или за 57"/,. У 1900 год. већи број стоке био је у северној Србији, а у 1905 већи број стоке био је у јужној Србији.
Размотрићемо и укупан број стоке у односу према површини и према становништву.
ia 100 хектара целокупне површине дола38H10 је комада стоке:
1866 год. 139:65 1690 11:94 10 би 116:99 1900 11601 TOUS 118:52
Према 1866 години у свима осталим годинама мањи је број стоке у односу према површини, што значи да је у тој години сразмерно било више стоке но ма у којој доцнијој години. Али се од 1890 год. стално увећава број стоке,
те је и ова сразмера према површини све повољнија. На 100 становника долазило је стоке:
1866 год. 43449 1890 , 9248-54 1895 , 249-99 1900 , 29478 1905 , 2192-06
У овом погледу сразмера је још неповољнија кад се упореде последње пописне године са годином 1866. То долази од тога што се становништво за ових 39 година много јаче умножавало него стока. Повећање код становништва износи 120:987/), а код стоке само 8:34"/.. Отуда је и дошла тако огромна разлика у односу стоке према становништву између године 1866 и 1905. Док је прве године на једног становника долазило по 4'34 комада стоке, дотле у 1905 год. долази само по 2:12 комада, а то је за 50:97/, мање.
Кад одвојимо вароши од села, онда је тај однос био овакав:
На 100 становника долазило је стоке: . 1905 :
1890 1895 1900 по варошима 63:65 62:26 61:32 7401 „ селима, 976:78 21595 251:58 2 УНИ.
По варошима је у последњем периоду било повећање пе само према 1900 год., већ и према ранијим пописним годинама. То долази услед тога што се број стоке по варошима јако увећао, а особито у последњем петогодишњем периоду, док се становништво слабије умножавало. За петнаест година увећао се број стоке по варошима за 65:3'/, а становништво се увећало за Роби.
По селима је опао број стоке у односу према становништву за ових петнаест година за читавих [4'17/. То долази поглавито од јаког умножавања становништва по селима, које је јаче од умножавања стоке. За петнаест година умножио се број становника по селима за 24'8'/, а број стоке по селима само за 4'4"/..