Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

По окрузима та сразмера изгледа овако: Долазило је стоке:

На 100 хектара, На 100 становника

— ХХХУШ — | + + „ | врој |. 2|2Е| | про | 225 Fa 5 ово ~ | 5 a Fi ÉE 1900 1905 1900 1905 — о

у округу Е о M a A а београдском 222 УНИ 2981 ПУТА ваљевском о ОУ | 12220 22 ОРО ИУШЊАУ врањском : -+ + - 1079 1244 298:8 234) крагујевачком · · 1357 1307 1940 171:4 крајинском · 967 86:3 285:3 24127 крушевачком · · 109:0. 116'2 26520985 моравском · · · 1367. 1415 2230211089 нишком · 175:0. 185'5 20.070 25059 пиротском - 139:0 141'8 230 02852950 подринском · -+ · 1180 1257 9049 202'6 пожаревачком · 1164. 1094 2097 186:0 рудничком .- 1140 11171 2469 2280 смедеревском -160:2 150:9 166:3 143°0 тимочком · 120:9. 115'6 2997 262:0 топличком ПУНО ЛУ 25 2449 2552 ужичком · · · · 947 946 2326 2245 чачанском ПО 2 8 07 2446 2344

У односу према површини највећи број стоке има нишки, смедеревски, пиротски и моравски округ, а најмањи чачански, крајински и топлички округ. У односу према становништву највећи број стоке има пиротски, тимочки, нишки и топлички округ, а најмањи смедеревски, крагујевачки и бвоградски округ.

Како је површина у свима окрузима остала, непромењена према 1900 год. то је и пораст или опадање стоке у овом погледу онакав исти као што смо већ изложили разгледајући апсолутне бројеве стоке, те их с тога нећемо ни понављати.

У односу према становништву у год. 1905 према 1900 год. било је повећања само у врањском (5:0%/), топличком /4:59/), пиротском (3:97) и нишком округу (2'8"/,). У свима осталим окрузима било је опадања. Најјаче опадање било је у окрузима крајинском (15:4'/), сомедеревском (14°/,) и тимочком (12:5"/). |

Да бисмо Србију могли упоредити у погледу укупног броја стоке и са другим државама, изнећемо овде упоредни преглед апсолутних бројева стоке, као и односа стоке према површини и становништву.

Аустрија : |[1890| 17,964.452| 59:5| 77:911900| 19,617.649| 65:4| 75:0

Белгија · · [1880] 2,915.339| 99:1| 52:711906| 3,656.3361124:1| 546 Бугарска = = — | — |1905| 12,753,5041132:21316:0 Данска + -+|1888| 3,844.4461100:3/179:511903| 4,699.914)120-5|181'5 Енглеска == 1905| 46,469.255|148:71112:1

Италија · - |1882| 18,196.360| 62:4| 63:911905| 19,919.823| 69:4| 61:3 Немачка · ·| — = — | — |1904/°53,764.539| 99:4| 88:6 Норвешка · |1875] 3,279.104| 10-11164711900| 2,501.961| 7:71112:7 Румунија -|1888| 8,498.937| 648168711900! 11,057.715| 84:2|185:6 Русија · ·|1880)109,028.665) 21:7/119:6] 1906)111,104.396) 22:5| 99:3 Србија : -[1890| 5,374.9561111:2/248:5|1905| 5,724.639|118:5|212:9 Yrapera + : |1884| 22,296.559| 78:81162:411900| 24,836.426| 76:4/128:9 Француска · | 1889| 45,939.349| 85:41120:2]1906| 43,657.467| 81:41111:2 Финска + + | — — — | — |1905| 2,968.404| 8:91105:4 Холандија · | — — |1904| 3,650.160)110:3) 71:5 Швајцарска | 1886 ‘8| 83:41 1906| 92,759.432| 66:8| 82:8 Illseacxa - [1887 ‘91101:411906| 5,152.472| 10:2| 97:3

9,464.204 5 2.786.286| 1

По апсолутним бројевима највише стоке има Русија, а за њом долази Немачка, Енглеска и Француска, а најмањи је број стоке у Норвеш-

| кој. Србија долази на десето место. Према ра-

нијим годинама повећао се број стоке у десет држава, а опао је само у Норвешкој и Француској. Најјаче је повећање у Шведској и Румунији. У односу према површини највише је стоке у Енглеској, Бугарској, Белгији, Данској и Србији, а најмање у Норвешкој и Финској.

У односу према становништву највише је стоке у Бугарској, Србији, Румунији и Данској, а најмање у Белгији и Италији. Према ранијим годинама повећање је само у Белгији, Данској и Румунији, а у свима осталим државама опао је број стоке у овом погледу.

Целокупна домаћа стока може се поделити на две групе: на крупну и ситну стоку. У групу крупне стоке долаве коњи, говеда, биволи, магарци и мазге, а у групу ситне стоке долазе овце, козе и свиње.

По тој подели број стоке био је:

Број стоке Проценат стоке тодине крупне ситне крупне ситне 1866 864.410 4,419.723 16:36 83 64 1890 992711 4,882.245 18:47 81:53 1895 1,094.605 4,524.643 19-48 80:59 1900 1,150.379 4,453.406 20:53 79:47 1905 1,146.302 4,578.337 20:02 19:98

И ако је било прираштаја и код једне и код друге врсте стоке, ипак је прираштај крупне стоке много јачи од прираштаја ситне стоке. Јер, док је прираштај код ситне стоке износио

INT SERRE ЕНИ

net