Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— XXXIX —

36°/,, дотле је прираштај у крупној стоци износио 32:6"/. Услед тога је и у међусобном односу порастао проценат крупне стоке на рачун процента ситне стоке. То је и срећа која у неколико надокнађује слаби прираштај у домаћој стоци.

Ова подела на крупну и ситну стоку занимљива је и кад се она изведе посебице за вароши и села.

Било је стоке

IL о B a P о ul И M а

Број стоке Проценат стоке

тодине крупне ситне крупне ситне 1890 43.428 139.339 93:75 7625 1895 48.148 150.698 2422 75:78 1900 55.457 159.788 25:76 14:25 1905 77.565 224.655 25:66 1434 I о C e À H M а 1890 949.288 4,242.906 18:30 81:70 1895 1,046.457 4,373.945 19:31 80:69 1900 1,094.922 4,293.618 20:32 79:68 1905 1,068.731 4,353.688 19 80:29

Пре свега мора се констатовати да у варошима има сразмерно више крупне стоке ноу селима, јер, док је по варошима проценат крупне стоке 25:66, дотле по селима изнови чак и испод 20. А сем тога је и пораст крупне стоке јачи по варошима но по селима За петнаест година увећао се број крупне стоке по варошима за 78:6'/, а по селима само за 19:6'/.. Код ситне стоке пораст по селима износио је 2:6"/ а по варошима 61:2"/. И ранијим прегледом утврдили смо да је пораст стоке по варошима много већи но по селима, па се то утврђује и овим прегледом. У неколико је утешан Факт да је по селима пораст крупне стоке мало јачи од пораста ситне стоке.

Какав однос влада између крупне и ситне стоке по окрузима у 1905 год., види се из овог прегледа:

Од 100 комада укупног броја стоке долази на стоку

у овругу крупну ситну београдском · · 25:47 74:58 ваљевском · 2181 72:19 врањском · > 21:13 78:87 крагујевачком · 24:52 15:48

у округу крупну ситну крајинском · 16:59 83:41 крушевачком · 20:65 79:35 моравском 15822 8478 нишком · 212576 87:22 пиротском · 13:64 86:36 HOAPHHCKOM + : 25‘12 74:88 пожаревачком · 16:47 88:58 рудничком · 24:88 HSE? смедеревском · 18:05 81:95 тимочком · 14:35 85'65 топличком · 23:01 76:99 ужичком · 28:82 76:18 чачанском · 26:93 73:07

Према овоме прегледу крупне стоке има највише, сразмерно, ваљевски округ, а за њим долазе: чачански, београдски, подрински и руд-' нички, а најмање је крупне стоке у нишком, пиротском, тимочком и моравском округу. У главноме, може се рећи да крупне стоке, сразмерно, има више у равним окрузима, а ситне стоке више у планинским окрузима, премда и у томе има изузетака, нпр. моравски округ у равним окрузима и топлички у планинским окрузима.

Да размотримо још и процентуални однос по појединим врстама стоке.

Од сто комада укупног броја стоке долазило је на

1866 1890 1895 1900 1905 коње 282 и 5200 3:03 525 0 505 говеда · 14:08 15:40 16:29 17:07 16:81 биволе — — (Ко 022 о. магарце имазге — — 0:03 0:04 0:03 свиње . 2444 1690 1610 1712 15:86 овце · 50:67 55:15 55:06 54:64 55:21 козе 8:54 9:48 9:36 8:91

СДА

Највећи проценат долази на овце; за овцама долазе говеда, па онда свиње, козе, коњи, а на послетку биволи и магарци са мазгама, којих је проценат веома незнатан, тако да и

утицати на општи изглед.

не могу

За време од 1866 до 1905 год. процентуални однос појединих врста стоке у неколико се изменио. Опао је проценат свиња, и то за 35:17/,, а код свију осталих врста било је повећања. То повећање износи код коза #3'/., код оваца | 9:70], код rosean 19:8°/, и код коња 315.