Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama
= ХЕП —
100 хевтара 100 100 хектара 100 хектара тодине површине становника _ обрађене земље њива 1866 40): 12510 210:8 SSD 1890 3980 7459 1421 24929 1895 3b:8 1418 94:0 16958 1900 ВИ т1 9 1198 176'8 1905 31:0 66:5 10171 1241
У свима односима број стоке је у сталном опадању, па чак донекле и у односу према поУ овом односу опадање је према 1866 год. у свима доцнијим годинама и оно за 24 ro-
вршини.
дине износи 16-6°/. aa од 1890 год. настаје по- | 02 Ј
већавање и оно за 15 година износи 10:4'/.. осталим државама долази на 100 хектара површине комада: у Угарској по 30:8, у Француској 37'6, у Аустрији 41:11, у Швајцарској 43:38, У Немачкој 26'4.
У односу према становништву број стоке је у сталном опадању. За време прве двадесет четири године опадање је износило годишње ITS а за последњих петнаест година износило је годишње по 0:87. Укупно опадање од 1866 год. износи годишње по 1'2'/. На 100 становника,
У | стоке:
долавило је комада стоке у Енглеској 382, y Аустрији 472, у Немачкој 50:38, у Француској 51'3, у Угарској 5!'9, у Швајцарској 539.
У односу према обрађеној земљи број стоке је у сталном опадању, и ако се апсолутни број стоке постепено увећава: То је с тога што се обрађена земља, јаче увећава но број стоке. За петнаест година увећао се број стоке за. 19:3'/,, а простор обрађене земље за 55:1'/. Опадање је износило у 1905 према 1866 год. 527/, према, 1890 roa. 28:8°/,, a према 1900 год. 15:2/. На 100 хектара обрађене земље долазило је комада у Угарској 486, у Француској 50:6, у Аустрији 68:6, у Швајцарској 79'9, у Немачкој 87, у Енглеској 89:14.
Још је веће опадање у броју стоке у односу према њивама, пошто се простор њива, још јаче увећао. Опадање у 1905 год. износи према 1866 год. за 69:5%/,, према 1890 год. за #2'3"/, а према 1900 год. за. 18:5"/.. На 100 хектара њива долази комада стоке: у Угарској 726, у Швајцарској 75:9, у Француској 769, у Немачкој 1162, у Аустрији 116:2, у Енглеској 2233.
Х. ВРЕДНОСТ СТОКЕ У ОПШТЕ.
Укупна вредност стоке износила је:
тодине динара
1866 86,715.013 1890 . 108,766.012 1895 . 140,377.681 1900 . 167,747.893 1905 . 148,521.149
До 1900 год. вредност стоке је, као што се види, стално расла. Али је 1905 год. та вредност опала. Повећање је износило:
у периоду динара тодишње 9/ 1866—1890 · 99.050.999 1-06 1890—1895 · 31,611.669 5:80 1895—1900 27.370.219 3:88 1866—1905 -61,806.136 1:83 1890—1905 - 39,755.137 2:43 1895—1905 8,143.468 0:58
Најјаче повећање било је у периоду 1890
— 1895 год. а најслабије 1895—1905 год. За
последњих пет година опала је вредност стоке |
за 19,296.744 дин. а то је за ПА или го-
дишње 2230 Према томе опадање вредности стоке за ових пет година јаче је од повећавања у периоду 1866—1905 године.
Ако одвојимо вароши од села, онда се укупна
| вредност стоке овако кретала:
1890 1895 1900 1905 A и H a Р а | по варожима, 5,972.038 9,547.930 9,554.225 13,013.515 » селима 102,793.974 130,829.751 158,193.668 135,507.634 y IL D о IL e H т у по варошима 5:49 6:80 5:69 8:74 » селима 94-51 93:20 94:31 91:26
Према 1890 год. увећала се вредност стоке и по варошима и по селима. У варошима повећање износи 117'8%/., а по селима 31:8°/,, a ro је за три пута мање од повећања по варошима. Према, 1900 год. повећање по варошима изноби
' 36:2'/, а по селима није ни било повећавања,
већ је опала вредност за 14:38.
У односу према становништву укупна вредност стоке кретала се овако: LE
На једног становника долазило је од вре„ности стоке
MEET PT EE коб