Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— ХАШ —

по варошима по селима у опште тодине À и H а р а 1866 ? ? 71:30 1890 : · 90:85 54:81 50:31 1895 · : 99:89 65'64 60:70 1900 · 21:25 73:85 67'29 1905 · · 31:78 59742 DO

Видели смо већ како се вредност стоке увећала у 1905 год. према 1866 год., али то повећање није у толикој мери у колико је повећање у становништву и према томе је и опала вредност стоке у односу према становништву за 22:5°/,. Али према 1890 год. ова се вредност чак и повећала, и то повећање износи 9:8'/,. По варошима је друкчије кретање ове вредности од кретања по селима. И по варошима, · као и по селима, увећала се ова вредност у времену од 1890 до 1905 год., али то повећање по селима износи само 8'4'/, а по варошима оно износи 59:4"/.. По варошима je чак и стално повећавање са изузетком 1900 год., а по селима није било сталног повећавања, јер је у 1895 год. вредност на једног становника била већа и од вредности у 1905 год., а у 1900 год. још и већа. Размотрићемо укупну вредност стоке и по окрузима, као и вредност стоке у односу према становништву и извршићемо упоређење у томе, да бисмо могли јаче уочити развијање сточар-

ства и по окрузима.

Увупна вредност На 1 становника

А и H а P a

у овругу 1900 1905 1900 1905 . београдском -12,103.371 9,913.852 96-22 70:75 ваљевском 14,264.197 10,117.930 106:60 70:28 врањском 9,905.641 9,813.549 26:56 49:55 крагујевачком 11,488.259 10,288.983 71:40 58:76 крајинском 5:5:19.194 5,4139.793. 56:60 50:21 крушевачком 9,009.476 8,884.315 65:06 59:14 моравском 12,153.741 11,451.799 -71-04 61:38 нишком 11,526.463 9,471.279 66:01 51:46 пиротском 5,076.753 5,069.319 52:55 48:70 подринском 16,076.868 13,459.848 78:62 61:02 пожаревачком 16,719.650 13,489.517 72:52 55:19 рудничком 4,821.601 4,942.130 66:43 6317 смедеревском 8,706.598 8,180.976 70:82 60:81 тимочком 8,818.745 8,243.971 65:29 58:51 топличком 5,096.806 6,299.490 56:31 61:18 ужичком 1,099.358 5,813.892 53:93 41-90 чачанском 8,267.000 6,814.999 67:26 52:07 у Београду 1,034.175 1,132.584 1482 14:55

У пожаревачком и подринском округу највећа је укупна вредност стоке, а најмања у рудничком округу. Тако је у !905 год., а такав је исти однос и у 1900 год. Преко 10 милисна динара било је још у три округа, док је у 1900 год. било преко 10 милиона још у пет округа. Према 1900 год. вредност стоке у 1905 год. опала је готово у свима окрузима, сем топличког и рудничког округа и Београда. Повећање износи у топличком 23:6'/, у рудничком округу 25", и у Београду 9'5"/.. А опадање по окрузима иде овим редом: ваљевски 297/, пожаревачки 19:3"/, београдски 18:17/, ужички 18:17, нишки 17'8"/,, чачански 17':5%/, подрински 16:3'/, крагујевачки 10:4"/, крајински 7':8'/, тимочки 6:57/. смедеревски 67'/,, моравски 5:8'/,, крушевачки 1:47, врањски 0:9"/), пиротски 0'1'/.

На једног становника долазило је највише вредности у београдском и ваљевском округу, а за њима долазе руднички, моравески, топлички и подрински округ, а најмање вредности било је у ужичком округу. И у 1900 год. највиша вредност била је у ваљевском и београдском, али је најмања вредност била у врањском, а не у ужичком округу. У свима окрузима, сем топличког, па и у Београду, опала је вредност стоке на једног становника у 1905 према 1900 год. Једини је, дакле, топлички округ где се та вредност повећала. У опадању и овде стоји на првоме месту ваљевски округ. |

Равмотрићемо и вредност стоке у односу према домаћинству, и то према домаћинима који су имали стоке, као и према укупном броју домаћина без обзира на то да ли су имали стоке или не.

На једног домаћина који је имао стоке долазило је од вредности стоке:

по варошима по селима у опште тодиве A И H a р а

1890 34221 411:15 40665

1895 536:16 49136 49417

1900 45059 560:06 558:82

1905 45988 456'66 456:90 Мало се увећала вредност стоке на једног домаћина у 1905 год. према 1890 год. — свега

за 19:3%/,, што годишње не износи ни !'/,.

ђутим, та вредност према вредности у 1895 год.

мања је за 7:5"/,, а према вредности у 1900 год:

мања је за 18 2°/,. И по селима је готово иста иза

Ме |