Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama

— XLV —

1905

1866 1890 1895 1900 1905

A и Н а р а оваца - 7114 6:88 6-29 6:83 8:98 коза | == <= 5062 6:80 5:56 ДЕЛ 9:18

Посебице пак по варошима износила је вредност једног комада: A И H a р а

1900 у округу ДИ ар београдском · 46:77 39:64 ваљевском 46:60 32:55 врањском · 20:89 18:18 крагујевачком · 36-82 34:96 крајинском 19:83 20:42 крушевачком 29:89 28:21 моравском 34:71 2100" нишком · 26'81 19:74 ппротском 15:90 1477 подринском · 98:37 30:11 пожаревачком · 34:56 29:65 рудничком 26:88 28:32 смедеревском 42:58 42:50 THMOYKOM : TE 22:31 топличком 23:05 23:97 ужичком 2815 18:66 чачанском - 2129 22:24. у Београду 100:30 115:24

Највећа просечна вредност једног комада, била је у 1900 год. сем у Београду, јши у окрузима београдском, ваљевском и смедеревском, а у 1905 год. сем у Београду, још и у смедеревском, београдском и крагујевачком округу. Да у овим окрузима буде овако велика, вредност једнога комада, допринела је та околност што је у овим окрузима проценат крупне стоке много већи од процента крупне стоке у другим окрузима и што се у њима негује боља врста крупне стоке. У погледу вредности једнога комада на последњем месту стоји пиротски округ и у једној и у другој години.

Повећала се просечна вредност једнога комада у четири округа и у Београду. По величини повећања ти окрузи иду овим редом: руднички, топлички, крајински и тимочки. У свима осталим окрузима просечна вредност једнога комада опала је за ових пет година.

Вредност једнога комада за сваку врсту стоке износила је:

1866 1890 1895 1900 1905 A и H a p a коња + : 87:30 75:18 14483 12103 101:60 MaTapaua — 99:86. 25:88. 25:40 21:15 мазги · — 50:00 38:21 41:78 42:94 говеди · 50:98 ПУНИЛИ! 85:68 9,989 82:84 бивола - 1741 А 52:90 719533 76:69 свиња - 12:60 11-10 16-03 28:84 19422

коња 104:25. 209:10. 1247:65' 148:50 магараца 40:00 26:56 21:96 24:00 мазги + 20:00 ОИ 40:00 58:00 говеди 97-34 11969 109:65 111:50 бивола 168:94 55:04 77:46 90:66 свиња · 16225 94:17 30:25 26:34 оваца 1:88 9:20 6:99 10:62 коза 6:65 7:40 6:87 10:59

А по селима износила је вредност једнога комада:

А И H a p a

коња, ОУ ИУ а КО MMS 95:19 магараца 40:00 25:68 26:22 – 90:17 мазги · 50:00 34:66 22:19 4116 говеди 72:99 8423 99-87 81:08 бивола AE 52:75 79-54 75:89 свиња · 10:75 15:30 26:07 18:44 оваца · 6:86 6:24 6:82 8:91 коза 6:80 6:57 6:05 9:13

Највећа просечна, вредност је код коња, и то у свима годинама. Изузетак од овога чини 1890 год., у којој је највећа просечна вредност код бивола. На другоме месту стоје говеда, а за њима по величини просечне вредности долазе биволи, мазге, магарци, свиње, козе и овце. Ова сразмера је у главноме у свима годинама. Изузетак од овога чине биволи у 1890 год. и овце. Само у последњој пописној години просечна вредност оваца мања је од вредности коза, иначе у свима ранијим годинама просечна вредност оваца већа је од просечне вредности коза. И свиње у 1900 год. чине пзузетак, јер је њихова просечна вредност у тој години већа од вредности магараца, што у другим годинама. није било.

Просечна вредност коња нешто се увећала за 39 година, али је у 1900 п 1895 год. била, већа од вредности у 1905 год.

Према вредности у 1866 год. увећала. се вредност свију врста стоке, и то повећање износи код коња 16':4'/, код говеди 62:5%/., код свиња 51:77, код оваца 25:7'/., код коза 63'3'/..