Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 32 , Popis domaće stoke u Kraljevini Srbiji 31 decembra 1905 godine sa osam kartograma i četiri diagrama
= ХШУ =
појава. За петнаест година увећала се вредност на једног домаћина за 11"/,, од вредности у 1895 год. мања је за 7'/,, а од вредности у 1900 год. мања је за 18'5"/. Међутим, по варошима је сасвим друкчије. Вредност па једног домаћина у 1905 год. већа је од вредности у 1890 год., као и од вредности у 1900 год., пи то у првом олучају за 34:47, а у другом случају за 2°}, à мања је само од вредности у 1895 год., и то за 14:20.
На једног домаћина у опште долазило је од вредности стоке
по варошима _ по селима у опште тодине АИ на репа.
1890 99:12 356:69 312292 1895 14719 42160 31414 1900 13778 476°85 41829 1905 203:78 38415 356'50
У овом случају друкчији је однос по у првом случају. На једног домаћина долази мање вредности, пошто се та вредност на више лица дели, само што је ова разлика по варошима много већа но по селима. На пример, у 1905 год. је по варошима мање вредности у овом случају но у првом за 55:7'/, а по селима за 15:97/, у опште у Србији за 21'9"/. У току ових петнасст година (1890—1905) повећала се вредност на једног домаћина за 14:1"/.. и то по варошима за 104:97/, а по селима за 7:7'/,. А према 1900 год. увећала се вредност по варошима за 47:9"/,, а по селима је чак и опала, и то за 19':4'/..
По окрузима је долазило на једног домаћина који је имао стоке од вредности стоке:
1900 1905
у округу д и нара београдском · · 813'20 606:28 ваљевском · · 991:40 64588 врањском · 397:98 36063 крагујевачком · 58162 478:38 крајинском + : + · 365:32 340:38 крушевачком · · 503:52 456:16 моравском · 555:09 465:03 нишком · 611:71 455:35 пиротском · 4938:11 402-61 подринском . 718°49 . 543°95 пожаревачком - 999:45 42144 рудничком - 47809 459:88 смедеревском · · 635:08 569:03 тимочком · 4А10:93 40234
1900 1905
у округу“ Долик ни а при ка топличком 5548 49474 ужичком · · 406'47 31470 чачанском + + - - 482:81 . 375:68
По томе колико од вредности стоке долази па једног домаћина по окрузима, на прво место долази ваљевски, па онда београдски округ, а за њима долазе смедеревски, подрински, топлички, крагујевачки, дакле окрузи у којима је земљорадња најразвијенија. Најмање је пак вредности у ужичком, крајинском и врањском округу.
Према 1900 год. опала је вредност на једног домаћина у свима окрузима. И овде топлички округ чини изузетак. У њему је једино било напредовања, и оно износи 8:6"/. Најјаче опадање било је у ваљевском округу.
Просечна вредност једнога комада стоке у опште износила је:
тодине по варошима _ по селима у опште 1866 · · · 2 ? 16:41 1890 - + . 32:67 19:80 20:23 1895 · · · 48:00 23500 24:98 1900 + · 41:39 29:35 99:93 1905 • · 43:06 24:99 25:94
Појединачна вредност стоке већа је по варошима но по селима. То долази отуда што је по варошима јачи проценат крупне стоке но по селима, а и отуда што се по варошима чува боља врста стоке но по селима, па можда то
донекле зависи и од тржишних прилика. Односна
сразмера између просечне цене по варошима и по селима била би овака :
1890 год. као 100: 60:90 DOTE, » 100 : 49-89 1900 5 » 100 : 66:12 1905 5 > 1007: 96:03
Просечна вредност једнога комада повећала, се од 1866 до 1905 год. за 587, од 1890 год. за 98:92", а од 1900 год. опала је за. 13:8"/.. Ова повећања и опадања простиру се и на вароши, као и на села. Према 1890 год. повећање износи по варошима 31:8%/, а по селима 26:2'/.. Au 1900 год. опадање износи по варошима
2:9°/,, a по селима 14:8'/.
Просечна вредност једног комада стоке по
окрузима била је:
eu
MMS