Stražilovo

472

Смје цједога рода сербскога храбра Мазати гнуснима пјатни јавно? Једини Србљи закоиом природе Да не подлеже? Пољу на њиховом Зар да ни трн, ни чкаљ, ни коров, Ружа без жала да расте само ? Једали Нерони или Калитуле, Ил' Ерострати земљи, родившој и, На вију меЛу јарам стида, Главу да не дигне красногордо ? Та свјет већ види нашем у народу Галене, Канте, Ајаксе, Екторе, Лавоазјере, за]цитнике Прадједне вјере, пак Меценате. Па истијем жаром наставља у А п о л о г и ј и С е р б с к о г с р д ц а: Па већ је време престати хулити На своје. Нрезри зло, добродјетељ чти! •Зар свуд и свагда „што је наше ЈГоше" да буде и злобно и подло ? Које задовољство Коприве тражити преко цвјећа ? Зар Пандора ковчезац зала свој Над једним нама бједним нросу ? Такођер у Ж е р т в о п р и и о ш е н и ј у С е р б с к о м имену: 0 име рода. Не ће те срећан син Изневјерити! Светиња с народу Ти сербском! Свештеник је сваки Србљин и ри свештеном огњу твоме! Витковићу опет ушљед увреде, што је Вираг ианио српском народу: Духовом скажи Ти малим, јако њест доволен Вјек человјека всему народу За полну зрелост нравов благих, ума. .. Скажи Вирагу: аше хули не вспјат Возмет, на племе наше реченија, Својем на Ниндје, в бурном гњевје К Фебу јего отвлеку на строгост Суда . Опет у обрану народног карактера генералу Продановићу: Что о родје својем мниш? Недостојна ли Вј&тв јавитсја ти он ? ЈЈиц ли јединствених Худ порок помразит вес Род? Перси ах! огради крјепшеј надеждеју. Родов љетопис всјех равна сказујет зла. Тако он брани српски народ од укора, које и данас ђе-ђе чујемо са уста истијех му синова малога духа или озлојеђенијех себичњака.

Бр. 30.

Него ја нијесам још србољубље пјесниково исцрпио. Кад бих још покупио савјете, што даје српском нодмлатку, што осгају за вазда од трајне вриједности за Сриство?! У Г л а с у н а р о д о љ у б ц а обраћа пажњу па брацку л>убав, која треба да нас уједињава. Пита: Босанац добри зна л' за Сремца, зна ли тај за Черпогорца? Па истиче вјеру стару прађедова и језик, као опће иоље, на ком се један с другијем смије грлити. У томе нам је расијанима штит. »Сојуз тај ненарушим лети нреко рјека, гора, царства. Оп у њедра и Сент-Андрије и Пеште, Новог Сада, Брода, нак и Сарајева, Смедерева, Боке, Пиве мећ е е л е к т р о н. Ј у н а к о р о д п а Ч е р н а Г ор а ч у д и и м о г њ е м в е ћ и у н а ј е т и м !« Да нам свако Срнче зна, ко је био Душан, Милош, Југ, Марко; ђе ли је био Соко, Призрен. Нека млади Србин претноставља Љубосаву инородној Лизи и нека се чува иодле мисли: Ко ће ти благодарит? Савјест даје слатку награду. Па ту исту мисао опет нонавља у II о бј е д и Сербског срдца. На ум да вам нигда не дође мисао: ко ће ми благодарити. Неда се ародат дух благородни но На лгртву даје народу себе |цедр. Најслађу мзду за труд у себи Тражи и налази неуморен! А у борби када остави тајне замке нолк вражиј и натегне стријеле, нек вам трпјеније градом буде. ЕгидМинервин браниће дверитог! А безгрижна совјест, правда са истином, ц.јел трудачиста буд' вам д р у ж б а ! Да и објема рукама намећу Порока врећу вам на невини врат, На душу вргну подлу љагу Полк ћете бједни посрамит дјели. Па овако завршује: А т и, мили роде, љуби нравствене Милоше; више ћеш их имати. А има ли Србина, ком се у грудима не разлијеже Глас Арфе Шишатовачке? Може постати народ млад Каквим сам хоће, кад над њиме 1Цедар и ираведан скиптар влада И повјерења к собственим силама Оклоп на груди носи. Који оставља Сам себе, туђе данас није ПомоАи достојан. Много мо^е

СТРАЖИЛОВО