Stražilovo

Б р . 35.

ОТРАЖИЛОВО

557

ИСТОРИЈСКОТЕО 0 Д И. Р 4. а) Вгопећ =Броћно. — Кгиећо =Крушевац, У историјско-географској студији: „Српске области X. и ХП. века" пише г. Стојаи Новаковић на стр. 42.: „У повељи, којом босански краљ Остоја даје војводу ђурђу и кнезу Вучићу неке земље, помиње међу осталима град Крушевац и Блатну жупу. Село Крушевац налази се на јужној страни Мостарског блата и данас. Исти тај град Крушевац спомиње се и године 1434. (Моп. вегБ. 378. Рјечник Даничића.). Држим да њему ириипда и Сгедоггт Вапт (1е Вгопсћ (ЈгроИно) е( Кгисћо, којега из године 1273. ио некаквом угарском иисму иомипе ЈукиИ у Земљоиису стр. 55. у иримедби." Др. 0. Блау поменувши у „КеЈиеп т Возтеп ггп(1 4ег НеНие^оута" на стр. 39. с1Ге ^еШ^е Носћећепе Вгођ'по, приметио је: „8о ги аећгеЉеп, аћ§е1 <а1е1: уоп Вго1ј <1. 1. Кгарр, гп Шегп. ЧгкипАеп ооп, 1273. Вгопсћ. 8. Кооа1исћетј, О/н.ч Во8П. 8. 87. За Броћно=Вгопсћ позвао се Блау на Ковачевића а Новаковић на Јукића, но како је Ковачевић само преписао Јукића, то ћу истаћи овде само поменуту Јукићеву примедбу на „Броћно". Примедба та гласи: „У повељи угарскога краља Ладислава Куна, дарованој Ловри, жупану Шопронскому, године 1273., потписује се: Оте^оггаз Вапш <1е Вгопсћ (т. ј. Броћно) е1 Кгисћо. В иди код Самуела Тимона 1та^о поуае Нип^апае Сар. VI." Тимон није знао, где је била област бана, који се у поменутој листини Ладислава IV. од год. 1273. између Стефана, босанскога, и Павла, северинскога бана као Оге^огт8 ћапш с1е Вгопсћ е(: Кгисћо помиње; ни познији угарски критички историк Катона није то знао, а тешко да би се и данас ко међу угарским писцима нашао, који би знао, где је била бановина поменутога г. 1273. бана Гргура. Покојни Славољуб Бошњак (фра Јукић) мислио је, да ће ВроЛно у Херцеговини бити оно „Вгопсћ" и то мишљење прихватио је не само Немац Блау већ и наш Новаковић, који је још даље отишао, држећи, да је оно друго име „Кгисћо" Крушевац, негда град а данас село на јужњој сграни равнице Мостарског блата. И по томе би поменути у листини угарскога краља Ладислава IV. од год. 1273. Сгге^опш ћапш <1е Вгопсћ е<; Де Кгисћо био бан од Броћна и Крушевца илити бан Броћански и Крушевачки. Године 1832. изашла је у Пожуну књига: „ћНзвегШадпев ћ181;ог!сосп'1;1сае 8ирег ^иЉшс1ат уеГшИогит гегит ТЈп^апсагит сарНЉш." Иисац тих историјскокритичких расправа — а написао их је, као што

РАФСКО ИВЕРЈЕ. 1$ А 1' Ц А. Фејер „<1е пехи СгоаЉе" р. 16. каже: „Шшћпззппш ГгапсЈзсиа Ма<1ага88у" — помиње такођер на стр. 64. речену или другу коју листину краља Ладислава IV. од г. 1273. —- и он је мислио, да је бановина „<1е Вогопсћ е<; <1е Кгисћо" била у данашњој Србији, и да се „Вогопсћ" спомиње у повељи угарског краља Жигмунда од г. 1389., којом је Стефан, син Филипа од Корођа, иостављен заповедником „агшз Вогоисћ 111 ге§-по Вшетае", а „Кгисћо" илити Кгшбсг, Кгисћосћ, КгисћоШг такођер агх 8егу1ае, да је град Крушевац на Морави. По томе би Сгге^опш ћапш (1с Вгопсћ или Вогоисћ е1; <1е Кгисћо био бан Борачки (Борча у Гружи) и Крушевачки у Србији. Познати австријски историк др. Франц Кронес помиње у „НапсЉисћ <1ег Сгевсћшћ1;е Ое81;егге1сћ8, ВегНп, I. Вапс1, 8. 543. и 544. уз Мачванску и Ковинску бановину „ска Вгопсћгег ип<1 Кгиснсег Вапа1, <1а8 М^Ие <1е8 13. Јаћгћипс1ег1;е8 аиДаисћ! ип<1 всћоп 1П <1оп Та^еп ТасДакиа IV. Гиг Јтшег тегзсћлу1П(1е1;. С1е ћеи^де Сге§епс1 с1ег аи%е1б81;еп Сеи1;8сћ1)апа1;ег М1ћ1;аег§1'еп2е ит Рапсаоуа ипс! Кић1п 81П(1 Ве8(;е јепег аКеп СггепгћапаГе." С обзиром на преднаведена мњења у погледу бановине „с1е Вгопсћ е! Је Кгпсћо" могу само повторити речи Тимонове: „<1е 8а1гарја уего Вгоп18сћеш1 гигзиз ишНсјие ^епећгае"; и да није други једаи Немац још пре педесет и осам година исказао својс мигаљење о бановини <1е Вгопс.ћ е! (1е Кгисћо, ми би и данас тумарали по тами и ие би знали, где је је била бановина Гргура бана од г. 1273. „1сћ ћт (1ег Мептп§-, — изрекао је тај Немац г. 1829. Јавк сНез ипћекашпе ип^апзсћс Вапаг 111 8егћ1еп 1аЈЈ - , ип(1 ВгапШсћеш ип(1 Ки1исћеи;о 1)С5>Т111'." Ја држим, да је Немац онај погодио и да оно, „Сгге§опш ћапш (1е Вгопсћ (Вогопсћ) е!; с1е Кгисћо" не значи „бан Броћански и Крушевачки, или бан Борачки и Крушевачки" већ бан Браничеву и Кучеву, илити бан Браничевски и Кучевски. 'Гимон је знао само за једну листину угарскога краља Ладислава Куна од г. 1273., у којој се тај бан спомиње: но у Фејеровом дипломатском зборнику (1;от. V. уо 1. 2.) има десетак листина краља тога од г. 1272. и 1273., у којима се исти бан помиње, само што се свуда не пише једнако, већ на стр. 57.: „с1е Кисће еГ Је Вогопсћ"; стр 70.: „<1е Вогопсћ е! Кисћи"; стр. 75.: „ с1е Вогопсћ е! (1е КиЉи"; стр. 78.: „<1е Вогопсћ е(; Је Ктећлу"; стр. 82.: „с1е Вагапсћ еГ Кисћег: и ; стр. 85.: „<1е Вогопсћ еГ <1е КикћоИ""; стр. 86.: „е! <1е Кићоу", а на стр. 120.: „<1е Вогопсћ е! с1е Кисћои", а најбо.1>е би