Stražilovo

556

Па му збори млади младожења: „Венчај, куме, а немој да кунеш! „ Ја не кунем, само срце куне; Род родио, као врба грожђе, Кућу свио као славуј гнездо! 3, Моравски крај. У а-врсти у дативу сингулара први раздео је у борби са другим, н. п. Први раздео : Па отишле цркве Свете горе, — 200. Те обрицај цркве Свете горе, — 201. Плетејући царице ељпезен, — 208. Стеве шарца, а Султане вранца, — 208. Отидоше земље кауринске, — 208. Прилетила каравлагике земље, — 180. Поред ових облика долазе још у већем броју и облици другога раздела. У м-врсти у локалу сингулара ирви је раздео у борби са другим, н. п. Те да наднем у ладне меане, — 184. И улегна у шарене одаје, — 204. Он улегна у клете тамнице, — 205. Остала је доле у ливаде, — 404. У већем броју долазе облици по другом разделу. Од личне заменице ја гласи акузатив плур. пе. а датив плурала /ш. Место акуз. синг. ју говори се у свима овим крајевима гу: Чујеш ли не Божја верна.слуго, — 206. Нама ће ни кључе оставити, — 205. Говори гу Стеваи лудо дете, — 206. Треће лице плурала презенса свршује се на ев, ав место у или е, н. пр. У н>у иојев до три светитеља, — 203. Сви тројица ситну книгу аишев, — 203. Па га учив до три светитеља, — 203. Они гледав ону ситну књигу, — 204. Да те кљујев орли и гаврани, —- 211. Имперфекат и други глаголски нридев постају по аналогији истих облика у ирвој врсти н. пр. Девојка му барјака носаше, — 194. Поболе се иросена девојка, — 186.

У глагола друге врсте основе инфинитивне свршују се на а место на у=ст. слов. н. п. Он ми летна под небес високо, — 204. Он ми викна т'нко гласовито, — 204. И улегна у шарене одаје, — 204. Т'д ми викна српски цар Стефане, — 204. Па стукнаше алком на капију, — 206. Од РаН. ргаећ ас(;. II. наставак је ја у борби са л-наставком, н. пр. испореди: И он цару руку иољубија, — 204. „ Ништа није цару беседија, — 204. „ Заробија лепога Стефана, „ Турија га у т'мна з'ндана, — 207. са: Што је мени бабо оставио, 207. Долази кад кад и футур по аналогији бугарскога футура начињен: Цар Ле иде у белу џамију, — 205. Раг^. ргаее. ас1. долази из других врста по аналогији треће врсте првога раздела начињен, н пр. Гледејући цркву Хилендарку, — 200. ГЈлетејући царице ељпезен, — 205. Полувокал има и овај крај, као што га имају и сви крајеви, о којима се овде говори: ми викна српски цар Стефане, — 204. Турија га у т .чна з ндана, — 207. Ево одломак .једне песме из овога краја на углед: Фала Богу, фала јединоме! Да ли грми, да л' се земља тресе? Нити грми, нит се земља тресе, Шенл'к чини царе Силејмане. Заробија ленога Стефана, Турија га у т'мна з'ндана. Говори му царе Сулејмане: „Потурчи се, лијепи Стефане, Даћу тебе половин државу И даћу ти млаћу султанију." Говори му лијепи Стефане: „Ја се не ћу млади потурчити, Ни Христову веру погазити, Да ми дадеш и целу државу, Да ми дадеш и млађу султанију, Ја имадем и своју државу, Што је мене бабо оставија." И т. д. ће се.)