Stražilovo

732

СТРАЖИЛОВО

ехегетШат аесит ћаБеТза!; 18, ^иат^иат раи1о ап1;е а Есг() 1119,11(10 уасаЈ.Јопет тПШае јтре(;гауега<;, пес гп Шуггсит рго(гсгвсг оШда/их ега(, 1;атеп, ^ша соттипе репси1ит иг^еБа!;, е1. сит Сос1апо јат 1П(1е а1з игБ18 из^ие У1еппеп818 о1)81(110пе, ^иат ипа зшЉиегап!;, сопјипс (Ј88Ш11 атт18 егап!;, ех1гаогАтагга ^иаАат соп(Шгопе ићго тИНапЛит з И зг соп81;11;иега1;; е<; а1з отп11 јш ^иапшта паћопит ппШЉиа о1з 8т §и1агет &г111;и(1тет е1; ге1 тИ^апз регМат, та§'по 111 ргебо е1 ћопоге ћаћећаЉг." Краљ Фердинанд пуно се уздао у ту своју вој-

ску од 24 хиљаде момака, међу којима је било ослм хиљада које лаких које тешких кољаника — но ти, драги читаоче, већ знаш, шта је учинила и како је прошла та војска краља Фердинанда. Добро би било. кад бих умео, и јако ми је жао, што не умем, што се ни најман,е не разумевам у војничким и ратним стварима, те ти не могу описати потанко експедицију те војске од Копривниде до Осека и натраг од Осека до • Иванке, где је заглавила, — и јуначку невољу и муке, које су с неразборитог вођства снашле И пратиле ту војску. (Свршиће се.)

(Зј)/ 1

КЊИЖЕБНЕ БЕЛЕШКЕ, — Из „Малих новина", што излазе у Београду, доноси „Застава" неке занимљиве податке о нашој књижевности. Један Србин израчунао је, да укупан број лретллатника на, новине, што у Србији излазе, износи 6.590. Од отог броја њих 681 примају све политичке листове, 249 све научне, а 450 све забавне, остали претилатници по 1, 2, а највише 3 разна листа. Ту нису урачунати разни органи појединих надлештва, као „Војни лист", „Гласник министарства просвете", и т. д., а тада би, разуме се, тај број био много већи. ТТТто се тиче претплатника на књиге, најсрећније су приче и романи, шале и забаве, па тек онда озбиљне књиге, а међу овима школске, као обавезне за ђаке, од којих су само неколико штампане у 10.000 примерака, иначе једва пролазе 2—3.000, које се опет продају у току неколико десетина година. — Радован Кошутик позива на претплату на други део својих „Пламенова" . Охрабрило га је, вели, одушевљење, којим је српска публика примила први део његових „Пламенова" — (како ли то отужно звони, кад ко сам за своје песме каже, да су одушевљено примљене!) — и повољиа оп,ена са стране многих словенских листова, а није га застрашило игноровање или глупо исмевање (додуше врло смерно и пристојно за млада песника!) извесних органа новинарства српског (а који ли су, боже, то органи?) и ћутање омладине српске (е није него је ваљда омладина у глас требала да кликне „осана!"?). Он, вели, чини своје, а ко се без разлога блатом баца на њега, каља себе; не налази он за вредно ни да му одговори (међер су они — Кошутић коисеквентно употребљава о себи ноз тајез1за1з1сит! — на некој недогледној висини па са милостивим снисхођењем гледе на „умну сиротињу!") Први део „Пламенова", колико се још сећамо, био је приказан „омладини на Балкану", овај ће се други приказати ником другом, но баш свом „народу српском" а тррћи ће још већма раширити руке па пригрлити све „Словене". Но млади се песник боји, да не ће српска публика хтети стр-

пљиво причекати на трећи део, па с тога ће у другом делу брже боље штампати и неке песме из трећег дела. Мари ти тај за то, што ће „глуп" свет тим пре доћи до прилике, да „игнорује" и „исмева"; рачуна он опет на „одушевљење" па не би га застрашиле ни митраљезе!

Ч И Т У Љ А. У Суботици је умрво 29. окт. у 77. својој години Јован Христифоровић. Оставши без порода, завештао је све своје цмање, око 10.000 (рор.., срлској лравославној деи,и, која ће се учити науци лечничкој, мерничкој, економској или шумарској. Стипендиста ће бити по четворица, који ће примати из закладе, док су у родитеља, по 200 Фор., а кад пође на страну, по 400 Фор. стипендије. Закладом ће руковати сргтска црквена општина у Суботици. Пошто Суботичани већ имају Остојићеву закладу посебно за Суботичку децу, нови добротвор свога народа искључио је с тога ив своје закладе баш Суботичане, а наменио је своју потпору свој срлској лравославној деи,и из Аустро-Угарске. — Покојник је био, као што пише дописник „Браников" из Суботице, целога века свога добар Србин и са својих многих друштвених врлина мио свима. Сва Суботица и околина познавала је „браца-Јоцу", без кога није било веселога друштва, а нарочито не лова на ситнију и круинију дивљач, јер је био страстан и врло сретан ловац. Пре буне био је мањи чиновник у Суботичком магистрату, али се брзо повукао у мир. Сахрањен је 31. окт. уз велико саучешће Суботичана, црквене општине и певачког друштва. У цркви се опростио с покојником у име пријатеља Ст. В. Поповић, а на гробу Божидар Вујић. — Слава новом добротвору народа свог! — Умрла је ово дана у Вршцу и народна добротворка Јулијана Обрадовићка, која је још пре две године завештала сво своје имање Матици Српској на књижевне цели с тим, да се има капитализовати, док не достигне своту од 30.000 Форината. Нека је светао спомен овој племенитој Српкињи!

САДРЖАЈ: Песимиста. Песма Вл. М. Јовановића. — Један дан у министарству унутрашњих послова. Из бележака М'. Ђ Милићевића. — Хања. XII. — Афродита. (Наставак.) — Прилошци И. Руварца. д) Трилогија. III. Јанош, краљ угарски, честита Мехмед-бегу Јахијапашићу, господару српске земље. (Наставак.) — Ковчежић. Књижевне белешке. — Читул.а.

„СТРАЖИ.10ВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Дена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.