Stražilovo

-13 107 83-

. књижници. 0 том ће бити другом нриликом :»годиије. .Исго, како ова вечерња забаца има значаја ио музичко кретање у нас Срба и како је у „Стражилову" дато и уметности места и ночслн се всЈ1 доносити и извештаји у том нравцу, то сам рад да са те стране прозборим о овој забави. Код нас Срба неговала се музика до данас скорО само у једпом нравцу, иевањем, и можсмо рсћи да смо лен напредак учинили. Повелнк број певачких дружина, од којих неке стскошс всћ лепа гласа, упознаше нас са дногом зпатнијом умотворииом наншх песмотвораца, којих, хвала 1»огу, имамо прпличап број, а којпма бн се и већи народ иодичити могао. — Мање со исговала музика свирком, а и што се неговало, то јс скоро нскм.учпво било на глнсовпру. Почетак склапању свирачких оркестара далаје тск новосадска срнска гимназија прт ;азива1Г .ем музикалннх драма, при којима су ћаци п исвалп н свиралн. Као одјек па тај поклич иовосадски, коме ће се за цело и са другпх етрана одазвати, сматрамо и ову малену карловачку Дружиинцу. која ј(,' од скора ностала н лено иочела напредовати. Како је програм, осим две тачке, чисто свирачки, те ирема тОме спада у ређс појавс, и уз то сведочи о похвалпом покрету, да се и у овом нравцу нсгујс музика, то држимо да јс трсба са мало више речи пронратити, но само кратким регистровањем. 1Грограм првог дела ове забаве састојао сс из осам тачака. 1>ио јс лсн, можсмо чак рећи и одабран — по кад га узмемо као целину, онда нам изгледа ие друкчије, пего као нзложба лених, али све туђипских производа. Осим три тачке од којпх једна не "спада у музику, биле су то све стране умотворине. Ту је бно заступљен и Шонен, и Доницсти, ,и Петовен, и Шубсрт н О ор, а сриоку уметносг заступаху Тоша АндрејевџИ и Велимир Саерњак! Немамо шппта протнв опих великапа у страној музици, Андрејевићев „Зора а -марнг постао је доста омиљец, а лепо је забавила публику и Сперкакова смееа српскпх народних песама, али, алп - са овакпм ирограмом* као Срби, инак мор.-иго битл' иозадовољнл Да где јс Иаринкојвић, на Јенко, Тбпа.тошћ, Толингер", ГГачу п миоги другп ? Музика у Срба моћи ћс се разВијати само па иародндм .'емел.у. !1егују ]|Ц туђу, ми ћемо добити неколико „вештака",'- ћемо се моћи оаш 'зои.здо див "ти „Јшециз! 3 ваЈшњу" и

ног „тешког" комађа, алн ма колпко с |.< ма,1)е било „тешко", савршено у погледу „техшг чкс обраде" п како се то. све кажс .; п!чк;г-.> језиком, коме ,ја иисам тако вичан — «:.••• нтг.чд пе ће моћи иматп утицаја иа српскО у - • не ће моћи постићи толико жељеио леиог укуса" и „оплелкењивање срца 1 - : Лублика ће вазда остати равподушно >цн ноло жена нре.ма њима, као што је то најбо зала ова вечерња забава. Крајње би врсда озби.љнијс приђемо уређивању тих п, • : ■. јер тек вал.ада пиј.е овим забавама еамо ? вна сврха, да ее иублици изнесе вслј.; прпказнвача. Ми држимо да има и в: ■•■■■■• н ,:•. сврхе, које ме!)у тнм иикад пе Кемо иости'.: даље будемо овИм иутем шнли. Кно Хрвати хоће да оснују „хрва, г .. . лу" у музицИ. Мп ие знамо, Да лп то I. !, (.аиас може иматн смисла, али Хрвати, ако п 1. »<• „хрватску школу", могу ба.р, теж.ећп т упознатн себе, своју јачпну, а колши добивен.о бпло, дрлшм, да иије нужно ворити. Кад бисмо и ми нрво своје \• онда бисмо већ могли, по узорима • стра ; рпзнатнх школа, дотеривати и свој укус Ј 1 ' 1 Дана« то чппити —. штетно је. Рскавши своје мишл.ење о ирограл лини, могу еада ирећи и па поједипе т гове. 0 поједипиМ тачкама, којс.су изводп 1 дилстантп, не ћу говорити Цоеепце, исго еве чстнр.тачве укуипо (Срцска зора, ■ Топн Андрејевића. Потиурн нз оиерс ,Ј. с]1 8ап 1)о!П!пдо и од Доницетија, Ра« <1е «1«н Обеа. смсса срнс-кпх иародиих несамаод њака морамо нохвалнтп добру вољу и при .ттц наир(Д'1К за кратко време, од кад ово д] - •••».: це' ностоји. Желимо врсдним свирачп>:. •;, ц< заст.ану па започетом путу, па ком их • -I обилато награђује, и да дружипу ев< впше прошире. За успехе од трајнијс , < • сти (I' сувише је ово мален збор (бро.јп еедам чланова),■ Ппаче су. нмали, због »V •••:. м)у]>ннс V јоопани. о ><'|а пеп"оплнке.-са инстпл