Stražilovo

-га 527 н-

Нре свега ја мислим, да ие би требало у прогласу (тако да га назовем) да су спмо и.итмш, него би трсбало скунљачс иоучити и како да бележе речи, и о акценту (најбоље многнм нримсрима познатих речи) и о томс кога да питају за речи 4 и т. д. Осим тога има безброј речи и израза, који сс могу само с.лучајно забележити. Требало би споменути, да треба бележити и оне речи, за које нису нитања стављена. Нема сумње да кс их бити међу скунљачима (на и интслигентнијим), који ће сами ковати речи, бићс нх, који ће овлаш, нетачно и иогрешно бележити: речи, изразе значења и акценте. С тога би требало сие рсчи, нобележенс са живих уста у нарбду, да нређу као неку цензуру. Академија би требало да имеиује у свакој (рецимо) области по једиог или внше евојих повереннк'!. 6 Они, којиу једној области купе и бележе речи, не би онда шил.али речи Академији, него академијином поверенику. Повереник би речи срсђивао и једаниут годишње иропутовао своју област, да пропита, да ли ностоје рсчи, које су му јављене, да ли су добро обележена значења и акценти. Академији би тиме посао био знатно олакшан, јер би она примала речи само у знатнијој количини 6 (повереници би морали иримати и по неколико речи од нојединих особа). Осим тога повереиик би без сумње од разних особа добијао доста истиж речи, он би Акалемији само по једну слао и тиме би јој било у неколико олакшано. За тим, ако кбгод не би шта разумео или ако би у чему конзеквептно греншо, лакше је много и брже, да му повереник објасни п поучи га него да то чини Академија. На нослетку Ке иовереник међу својпм позианицима н усмено у својој области много више и бол.е мо1 )И урадити за скунљање речи, него што ће то моћи Академија. Но најважнијс је ири томе, што међу речи4 Нг треба м. п. једпог.ч питати много рсчи, ио трс ба бмсжити речи оПих, који с.у били у војсци, који су миого оићили са иителигенцијом, који су много читали, нс трсоа нрост чонск да оиази, да је скупљ.ччу потребан акцснт и т д. 11. и. зч Орсм г. ЖиваНовића или г. Врховца; за Г.лчку г. Остојића и т. д. Уверен сам да би се они радо примили, да и ту корист учине науци. 6 Наша Матииа требало би да уступн академији речи, које је екупио Нов. Радонић (има их 4683): не треба онда ни да речник тај гаталнају у њену органу. (Летопис М. С. 161, стр. 146-147).

ма, које буду нреко повереника академији за речник достављане, нс ће моћи бити ни једне, који се у народу не говорн. А боље је, да две речи не уђу у речник, иего да уђе једна, које нема у иароду. Особиту пажњу треба обратити на Фразеологију и термииологију. Највећма сс код нас натеже са изразима; ту има највише туђинштине, а мал' не за сваки израз, који смо превели Оа страних језика, има леп срнски израз у народу. Само га треба наћи. Исто је тако и код термииологије. Још иешто. Књижевници су за своју нотребу иравили рсчи. И Новаковић и Бошковић 7 су за то, да се у речник уносе рсчи књижевника, које су они начинили. Ја мислим, да то не би тре бало чинити. Велика већина речи наћи ће се у народу, а којих немате ће народ начииити, кад му буде требало (ср. „Коло" 1889. стр 2) Речи, које научници кују, нс могу никад бити таке као иародне, јер научник не може да сс ослободи утицаја страног језика, њему недостаје чист, неиомућеи ум за стварање нових рсчи; а што је најглавније, народне речи — као и народне песме — морају прећи јаку критику пре него што добију атрибут „народие"; јед<т је ту реч на чииио, али је она ирошла безброј уста: безброј њих је ту реч могло одбацити или поправитије, — и кад така рсч дође до нас, она мора бити добра. Лојединац је слаб, да и једну каи створи у мору онога, што је народ створио. Или зар би се икоји научник сстио да \Уа«чегс1гиок назове: слеио сл.ово?! Хтео сам да кажем, какО би се скупљање грађе из живих уста лакше могло удесити. Срнска краљевска Академија сиојена са учеиим друштвом јемчи иам, да ће дело добро израђено бити. Међу нама ћс за сада велику празнину попунити ново издање Нукова рсчника, стога се еа издавањем не мора журити, али кунљење грађе трсба што ире отпочети, јер се силне речи у нашем народу готово рећи сваки дан губе.' 8 Ми жељно очекујемо ночетак рада на речни ку, који ће заиста — као штоје Новаковић рекао — „заузетн место на сваком столу, где се пише, мисли и учи ио свима крајевима и српског и хрватског парода без разлике"! 7 В. „Из поговора" новом лздаљу Вукова речника. 8 Мој нријатсљ Ј. Д. причао ми је, да је наилазио код рнбараречи, које еамо старији знају а млађи употребљују махом стране (Већином немачке) речи!