Stražilovo

-чз 528 к-

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Јован ЖиваповиН. Српска читанка за доње гимна:!ије. Књига ирва. Саетавио — —. Друго иоиуњено издап,е. Панчево 1892. Наклада кљижаре Браће Јовановића. Вел. осмина. Стр. 296. — Прво издање Живановићеве ерделсе читанке за доње гимназије изашло је године 1884 а еад се ето указала потреба за друго издање. Живановићеве читанке за доње гимназије има управо два дела, један за нрви и други а други за трећи и четврти разред гимназијеки. Књига, којој је горе исписан иатпис, први је део а од књиге ирвог издања разликује се, што је, као што се изреком и каже, попуњена. Прво издање имало је седамдееет и осам комада за читање, а ово друго има осамдесет и пет, дакле има седам нових комада а то су комади под бројевима 13, 17, 31, 44, 60, 66, 81. Од нових су комада три (13, 31, 66) у везану елогу а остала четири у невезану. У везану су слогу краени преводи Благоја БранчиКа с мађарског (од Ђулајије, ПетСФИје и Арања). — Као што чујемо, изаћи ће скоро и друго, такођер понушено нздање дружга дела Живановићеве читачве за доње гимназије, и том се за цело сваки нријатељ школе и проевете мора зарадовати. За сад нека је прва књига Живановићеве читанке за доње гимназије препоручена не само школама него и свој читалачкој публици српској као угодна и кориена лектира. ' Г. Мита ЖивковиИ. Нрви И НОШЉвДЊИ нут. Приаовијетка из Сарајева. Наиисао — —. Биоград. Штамнарија Ов. Николића (Горња Јов. улица бр. 53) 1892. 8-а. стр. 74. Нера Ј. Петровић, бравар у Београду, за целоје„учинно роду глас", што је урадио, да је Мита Живковић „ову књигу могао штамнати". Ту му свако, ко ијоле само ужива у лепим приповеткама, заједно с Митом Живковићем мора ускликнути: Хвала! И најновија ова Живковићева нриповетка из Сарајева — „Кавгаџију" још не узимамо у рачун, јер је тек данас почео ево у „Стражилову" — доказује, као и еве досадашње његове „Босанчице", да је у Мите Живковнћа толико и дара и вештине за посао те врсте, да ие може — ма како био близу иасти у монотонију. За себе бар могу рећи, да ме је и опет усхитила и занела она непоередиоет и живахноет у приказивању карактера и ситуација, којој сам се и до сад у Живковића искрено дивио. Одиста вешто перо треба ту, да прикаже скроз и скроз нриродну једрину двоје драгих, као што су овде Јово и Бесарина Криста, па до еамонрегора иожртвовну братску милошту брата Јовова, а тек како се мораш мило изиенадити, кад те и против вол.е твоје измири то вешто перо и са „зликовицом" Крпстом Дудићевом те се хтео не хтео и у пркос ма и најмл.еном јој сплеткарењу не љутиш, што се и н.ој нашла „добра прилика те се кроз двије године уцала". Ја сам ову

приповечицу у сласт прочитао те јс наЈТОплиЈе препоРучујем српском читалачгГ-ч евету. Г.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. = Позив на иретилату. Некоја г.г. учитељи охрабрише ме да спремим за штампу ручну књигу за основне школе: Олужбу за два дечја гласа (сопран и алт), у којој ће бити лако удешено све оно што треба да поју на летурђији ученици оеновних школа. Књижица ће изаћи у малом ФОрмату школских књига а биће јој садржина: 1. Мала певачка школа; 2. Служба св. Јов. Златоустога; 3. Празнична служба (Молитвами, спаси нн, важнији тронари); 4. пређеосвећена елужба (Да исправитсл. Благословлк> Гоепода) 5. Опело. — Књижица ће ући у штампу, чим се скупи толико претплатника, да се плате трошкови. Стојаће за претплатнике 25 новч. а пошто изађе 30 новч. Скупљачима дајем једанаесту књижицу. Молим своје пријатеље и г.г. учитеље да скупљају претплату и нека је шаљу мени у II. Сад. Тих. Остојић. — Као што читамо у „Србобрану", подухватила се српска књижевна задруга у Београду да у збирку скупи све досадашње песничке радове Војислава Ј. Илијћа, и досудила му је но сто и двадесет динара награде од штамнана табака. На свенаучишту у Линисци предаваће Лескии зимске полугодино 1892/93- из славж-тике: ИсторвЈека граматика ернско-хрватскога језика; граматика старобугарскога (тако зове Л. етарослов.) језика; тумачење Гундулићева Османа са књижевноисторијским уводом; вежбање у читању старословенеких текстова. — У 225 броју мађарекога листа „Уоуагов! 1арок" изишао је у мађарском преводу „Минадир" Лазе Костића. Преводилац је Павле Деметер. Сомборски „Српски Гласник" хвали иревод као „нрекрасан" и „веран" и честита преводиоцу „на лепоме усиеху, који је нреводом ове дивне песме постигао. Преводилац, за кога од „Српског Гласника" чујемо да је „један од најбољих мађарских пееника", по што се „озбиљно одао штудији српскога језика и српске књижевности а наиме наше нојезије и иародпих песама", превео је и народну песму „Смрт Омера и Мериме" на мађарски па ће и тај нревод скорим угледати света. — Нама није дошао до руку „Минадир" у мађарском руху, не можемо дакле са своје стране изрећи суда о њему, али не можем > ни да прећутимо, да су нам у реФерату „Српеко1'а Глаеника" у очи унала она силна епитета у суперлативу. Лено је, кад човек своје самештане воли и цени, али Сомборци у томе као да не знају шта је доста.

САДРЖАЈ : Иесништво: Звуци. Кавгаџија. Игуманова сен. Цјерина љубав. — Поука : Плиније Млађи на љетниковцу. — Књижевност: „Гечник срискога језика". — Ковчежић : Књижевни прикази. Књижевне белешке.

„СТГАЖШОВО" излази сваке недеље на читаву табаку. Цена му је б Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. за по год., 1 ф . 25 и. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 12 динара па годину. — Гукописи се шаљу уредништву а претплата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Орбију прима претплату књижара В. Наложића у 13еограду.

Издаје књижара Луке (оцићл.

Штампарија дра Павловића и Јос.ића у Новом Саду,