Stražilovo

712 ез-

њима било, о том ншнта не смолши.с у евојим беле.шкама. Пшне само и:(међу оеталога : „Пнсма ХеЈ)мамона н:{ тога доба беху провејана иеким, на мене, иагоиетиим надахом. Обузела га иека чудна жудља за нечим, нгго никада није назвао но имену. Јадао се сам на себе, као да има јито год ееби да пребацује. Мучила га цека мисао, иеио осЈећашс, које није могао или није хтео да исповеди... У речима његовима беше скривена туга и жалост за нечим, што је токорсе : изгубно, а чега никада пије имао!... У будућпосги својој, која мени тако сјајна изгледаше, пазираше он само трњс и бодл.е и оилакиваше у напред ране, којб ће му то трље да зада!.. . А какне би то билс ране, о том никада ни речи пије еиомињао! Неше то само нека иејаена, далека слутн.а о иечему, чему он пе могаше наћи права имена!... „Узех те нзливе.млађане душе као обичаи нојав иесниЧке жиле, које очевидно у њега беше. Мшнљах, да је то просто трзмање сањаличкога духа нри додиру са збил.ским све.том, које обично мора нрекужнги сваки млад човек, кога је природа бол.е ббдарила.. . „Аиск ЈоЈ| №и - Јп АгкшИеп ^еђогви. . . „ '.о.ја Берта је друкчије мислила. Тврдила је, да се го сне тнче Миие. Његово младићко срце стидело се да исповеди, пгга му је на срцу. А ипак беше тако пренуно, да му је требало наћи одлакшице. Еле елужило се> у томе, ошнирним речима, које иишта ие ка;ку и које су могле врло згодно да послуже питијској Сибили! А осим тога, хтео је тим иисмима, као иреко најноузданијег иосредника, да се иеиоведи иред Мииом, јсрје био уверен, да ћелш јој саопштити по пешто из тих писама". — „...Ја добра етојим, Вилхелме, завршилаби Верта у такој нрилици, да би Мина од.мах погодила, пгга та нисма значе, кад би пх јој дао на нрочитање. 11>ој би она била тако јаена, као твоји извешЈ-аји о пецанама, а сто пута јасиија од извештаја дворекога саветника, иа које с.е I оеиодии Пурцел увек тужи""! „Речи ме Вертине умирише. .. Уверише ме о том н погледи Мипини, који бех.у тако јасни п паметни, кад бих јој читао одел.ак из иисма, да ниса.м вшне могао двоумити !. . . Мнидијах при том, да жеие, у таким приликама, имају "више смисла од нас, на еам ее тешио леиом иадом, да ће с.е некада моји иајватренији сиови, у раскопшој јавп, обистипити"!....

Тако мудроваше саветник у својим бслешкама... Изгледа, да је долазак Хермаиов, на свеце, требао да внше светла баци на ту, мало помрачену атмоС'1 >еру куће не Иодзамчу. То се ииак ие види у белешкама. Херман је дошао на свеце. Најире ,је у најнриснијем кругу пороДичном владала због тога у дворцу на Нодзамчу пеописана радост. Берта је зготовила сину иајизврсиију каву, а саветник је сам главом донео од Уег!е^ег-а најбољих смотака, што их је било у управи монопола. .Сам г. УеНедег их је бирао, кад је чуо за иородичпу свечаноет, шта више, од милоште није иишта за њих тражио. Извадио их из сакривепе кутије и при том заједљиво шаниуо саветнику на ухо, да добро пази на, н.их, јер су то заграничне смотке ' — то јеет кријумчарене! Али да су збил.а у тај мах дошла нред дућап нупа кола кријумчарсиа духана, саветник би затворио једпо око и ис бп ништа видео !... Данас је заборавио, да је чувар Финансијских прихода .. Дуго у иоћ се веселили родитељи с Хермаио.м. Частилп га, л.убилн и огледали са свију страна. Херман ее, одиста, за по године знатно промепио. Нзрастао, мало побледео, због чега је п.егово песничко лнце добило још вигае чари. Особито су му со нлаве очи мало засепиле и добиле израз сањаличке, а. у исти мах патничке душе. Некада је јасно гледао преда се као' соко кад хоће да се вине под облаке. .. Сад је пзгледало, да је већ био под облацима, да није ништа онде иашао на се вратио тужан п еањало... II на држању му се познавала нрка корисиа про мена. Могла се одмах видети . на њему преето пичка углађеност. Нс, са.мо да је имао леп капут и помодну огрлицу, пего их је умео и иосити. У нокретима му се огледагае већа заокругљепост, у. говрру сс иетицаше отреситост, које пре није у њега било .. . — А гата ће Мина на то рсћи, кад те види? —• запита овлаш отац. — То ти је златно дете ! Заеенчене очи Херманове разгалише се на те речи. Примио их с осмехом, који је за чаенк лебдео око његових уста, задржао је неко време нестриељиве родитеље, па оида рече: — Радујем ее, кад помислим, да ћу се састати с целом нородицом дворскога саветпика . ,1с лп ЈМниа јопЈ увск онако лепушкаста?