Stražilovo

732 Е»-

наступити. Другима нлећа Јгате од ревме, па тај ће ио осећајима у плећу лако погодити, да ли ће бити кише, буре, у онће, да ли ће се време променити. Кад се ово узме с једне стране, иије баш ни зло, јер таки болесник не мора загледати у несигуран календар или чак и у вечити па да зна, сме ли се латити каква посла, који зависи од времена, али с друге стране, кад се узму на ум болови, севања па онда и она досадносг и непријатност у читаву телу од ревме, онда благо сваком оном, који је још сачуван од ове болести. Ови непријатни и особити осећаји долазе свагда отуда, што иромепа у ваздуху, била она у притиску или у влази или у темиератури, изазива свагда промену пре свега по површини тела а за тим се иромена та миче и дубље кроз норе у кожи; и унутрашњи делови могу дакле патити због спољашњих нромена. И то је сваком познато. Како нам је и душа натуштена, кад је небо суморно, знаде сваки. Облачно време је од јаког утецаја на душевно расноложење а по томе и на здравље. Човеку је немило и живети и чисто је болестан а не може се казати, да му је наступио у телу какав поремећај у равнотежи међу појединим деловима. Много пута је човек жељан кише баш себе ради, у летњој омари се већ сав уморио, уклатио, наједва чека с неба мало разблажењаи баш му прија, но ако киша отатањи па успада но неколико дана, човеку је исто тако ненри јатно, још горе него и пре, у омари истина али ииак под ведрим небом. У јесењој је тоњи такаисто човек болесган. На од куда, да мутни даии тако убијају живот у човека ? IГравога разлога знаћете и сами, кад вам прво кажем, да је оно јарко сунце нраво „животвореће" сунце. Све нроцесе, који се у човеку збивају, пзазива у последњој линији сунце својом топлотом и својом светлошћу. Не допире ли сунчева светлост, ироцеси се мењају а тиме и здрав-ље наше или бар бар осећање и расположење наше. Време дакле утиче и на расиоложење а по томе и на здравље. Особито вели]; утецај нриписују влажноме времену, па била влага по земљи самој а била у ваздуху. У ваздуху је влаге у свако доба мањевише, али ако је много ње туда, од знатна је утецаја на здравље и на болести врло много. Данас је са свим доказано, да влага и магла преносе неке болести, то морају бити особито оне,

којима се заметци као ситне, прееитне животињице или гљивице у влази осећају неисказано добро, које баш у влази напредују и множе се. Експериментом је даље доказано, да магле кваре ирилично ваздух тиме, што умножавају угљену киселину у њему. Вода и влага радо уиијају угљену киселину, која је по плућа врло шкодљива и опасиа. Уг.љене киселине прави се уприроди у онште врло много но она се разлази по целом ваздуху, ако је овај сух; није ли сух, она се куни у влази и човек удише прво влажнији ваздух но што треба а друго са тим влажнијим ваздухом удише свагда и више угљене киселине. Киселине угљене је од прилике четир дела у десет хиљада делова ваздуха у редовним ириликама, међу тим нрошле године било је ње једнога јако магловитог дана у Лондону скоро шеснаест делова у десет хил>ада делова ваздуха, а то је скоро четир пута више него обично. Но здравље ;је ово јака иромена морала бити. У магли је свагда више прашине, чађи, дима п других ствари. Ваш не давно је доказано да ће у опште што падати, као да ће п магла само онда постати, кад је у ваздуху ма каквих чврстих тела. Из овога доказа имамо с друге стране врло ноучан закључак. Ја га ио Венту наводим: Кад у ваздуху не би било никад чврстих делића, небо би нам свагда било модро и на земљи би сјало сунце непрестано, у целом дану; никад се облака не би направило. Дивота би било, али загледајте мало дубље! Кад би овако остало, онда би се иаре све више купило у ваздуху, небо би бивало све модрпје, али би и људи ишли све кроз влажнији ваздух, те би на носледак и страдали: не само да би људи били вечито мокри него и све друго на земљи. Конац би томе био, да би се земља морала променити и иовршином својом и производима својима: све би морало друкчије бити. Али И саме сумпорне киселиие имаде у влажном ваздуху и у магли. Пошто човеку за дисање треба чистога ваздуха па да здрав буде, то је чисто, да ваздух пун непотребних ствари мора штетно утецати, кад га удшпемо. Уз то сунчева светлост не нробиЈа ни кроз маглу до нас, а мало час рекосмо, да су онда и ироцеси у телу друкчији, који баш не морају штетпи бити, али се ипак мењају а то не годи ни телу ни души. Влажпо време и са друге сграие мења пам здравље. Кад човек иде кроз маглу, онда му она