Stražilovo

чз 7ВЗ ез-

пада на тело а вода евагда. хоће да се испари. На иарење троши се топлота и магла ту топлоту извлани увек из нас. Повнато је доста, да нас у влази језа хвата, неки зимогроз! У влази иати дакле и наша телесна или животињска топлота. Да је човек здрав, топлота та, не сме се мењати, а мења ли се та и најмање, све се у телу мења а тиме здравље руши. Магла је дакле од јака утецаја на здравље а по томе и на живот. У којима су крајевима честе н јаке магле, мора здравље у становника лошије бити и помор већи. Напоменуо сам већ, да здравље зависи п од притиска у атмосфери а садјопг коју о томе. Човексе миче у обичном ваздуху весео и задовољан, но доспе ли у густ ваздух, који по томе мора и тежи бити, он не може да издржи; радници иод водом, гњурачи у звону, не смеју дуго остати, јер им је чак живот у опасности а не само здравље. Исто је тако и са ретким и по томе са лакшим ваздухом; у ваздуху слабога притиска не могу људи такођер дуго издржати. 0 томе сведоче и сувише ваздухошговци, кад приспеју у одређен ваздух. За здравље треба дакле ваздух одређеие густоће; није ли то, нема ни потпунога здравља. Све оно дакле, што мења притисак ваздуха, мора изазивати и промену у здрављу. У атмосфери највише инајчешће мењајој густоћу тоилота: са променом топлоте у ваздуху долази и промена у нритиску. Но промена у топлоти у атмосфери диже свагда ветар; тако смо Дошли још на један фпктор, од којега нам здравље зависи. Ветар а с њиме и притисак атмосферски равна доста нашим здрављем. Испптивачп и бележници разнога времена хтели су и у томе наћп бар какве такве правил-

пости и везе са здрављем. Позната сада већ болест иифлујенца дала им је лепе прилике за то. Резултат би био у овоме: ветар носи ту болест и преноСи из места у место. Године 1889. на 1890. иочела .је болест на истоку европском — обично тамо и почиње -— а туда је ваздух увек јачега, нритиска био. Ио законима матеоролошким ваздух се са места јачега притиска увек разилази у околину и иде на ону страну ирво, где му је пут отворенији. Са истока европскога врата су ветру свагда отворена на запад, за то се инфлујенца ширила све више на заиад и то са ветром. Према томе може се слободио узети, да се болести, које ветар само преносити може, шире увек са места, где је ваздух јачега притиска; није ли на тим, местима заметака болести, ветар не носи ни болести. Но и сам ваздух јачим притиском својим и без икаквих заметака и клица у њему иокренути може болести. Све оваке болести морају бити мањевише једнпке врсте. Није нам дакле источни и североисточни ветар само због тога опасан, што је већином хладнији но и због тога,, што је јачи те лакше ноеи болести. Западни ветрови носе већииом влагу, те не би ни они новољни били, но до нас се ови ве,трови морају доста очистити, јер сви чврсти саставни делови већппом иопадају пре, но што ветар до нас досие. Од скорога времена науци о времену задатак је и то, да нам каже, како стоји време са здрављемнашим а не само, да нам колико толико нредскаже време у најближој будућности. Овај задатак није метеорологија још решила али сваким даном све више података купи, те ћемо из тих података моћи и законе хватати, који ће нам говорити, како стоји време са здрављем или обрнуто здравље са временом. Сгвван Милованов.

о наруџоини кр. орпског миниетарства прое.вете израдио је Србин слшсар Ђор1)г КрстиК пре нсколшсо година слику, како св. Сава благосиља Српчад. Ту је слику српска штампа онда топло поздравила и усвојпвшп пресуду кр. срнске академије веома по-

УШЕТНОСТ

СВЕТИ САВА БЛАГОСИЉА СРИЧАД. Слика Ћор^а КрстиБа. волјНО оценпла. Како је од тада више времена ирошло, сматрамо за дужност приказати пашој нублици ову слику сад, када веома добра олеограФска репродукција иолази у срнски свет. Говорижо се колико му драго нротив олеограФије,

она, и ако иема онаку вреДност као оригинал