Stražilovo

чз 724 ез-

чипити, само да се одра;и у милости код госиође Фаустиие. Фаустипа је од иеког времеиа иочела бивати све замишљенија. Свет је којешта ауцао. Не зпамо, да ли су ту замиишеност ироизвели гласови, који се нроиосили п<> селу, или што друго. Доста то, да је изгледало, као да Фаустина почип.е о себи водити озбил.нијег рачупа. Када би била сама, замислила би се дубл.е у све, што је прошло и што сада бива. Кад кад би ирошаиутала сама себи: Ја сам еветла и чиста. Шго сам чипила, чиипла сам за л.убав своме мужу те мепи има захвалити, што је материјално обезбеђеп. Истииа, било је тренутака, у којима ме обузимаше оеећаЈг .е, као да л.убим тога човека. . . али, то је збил.а било треиутно осећање... Ја нисам прешла границе верпости нрема своме мужу... Тако је она мислила. Када женска, кбја је зашла на стазу, иа којој би лако дошла до певерства према своме мужу, овако почпе мислити, онда је то добар зиак. Опда је то знак, да је код п.е разум господар, а тај јој еветује, да се патраг врати, на ма какав био идејал, који је иа ону стазу примамљује. Али, ма да је код Фаустипе разлог разума био јачи од осећаја срца, ипак није могао да ослаби навику, која је дубок корен захватила у п.еној дупги, а та је навика била — забава са мушкарцима. Ова је павика усађена у н.еиу душу још у младости. Она је без забаве била болесна. Био то Мргудић или ко други, само неко мора бити. Мргудић је умео задовољити ту п.епу иавику. С тога се морамо чудити, од куд наједаред окупише оие мисли Фаустину? За што јој то више тако не годи? Од куд да охладни н.ена паклопост према Мргудићу? Биће ово: Мргудић, док је био у сили и снази, док је од тг.ега зависила судбина н.ихова, - дотде је он са свим другојачије изгледао у Фаустиииним очима. Зиамо, да су особито жепска срца захвилна за доброчиисгва, која им се у материјалној оскудици чиие. Често се догоди, да се у буд каквом доброчипству од стране млада човека енази то као врлина, која н])ивлачи, те осећај захвалности

лако пређе и у саму љубав, по за то ипак не мора прекорачити гратшце чисте, идејалне љубави. Није дакле чудо, игго је и Фаустина осећала захвалпост, када би јој мужа из какве неприлике извукао Мргудић. Није дакле чудо, ако је та захвалиост прешла тренутно и у осећај л.убави. По томе сада је схватљиво и то, што Фаустииа куша да се из тога иоложаја измигол.и и видимо, да јој то није тешко е тога, што јој Мргудић више пије ништа у стаи.у чииити, јер је оскудица нрешла. А све, што сада чинп, не изгледа као доброчинство, већ еамо удворност. Сада су она и п.еп муж тако моћни, да су у стан.у и Мргудића уништити... Улога, коју сада игра Мргудић, чип.аше јој се емешна. Он је мало но мало постао лутка у њеиим рукама, а тешко мушкарцу, кад дотле дође. Мргудић је више иута оиажао иеку иромепу код Фаустине у попашап.у према њему те би јој се још већма удварао, а тим би поетајао смешиији. Тада би она осећала, да ће овај човек изгубити и носледп.у искру осећаја, коју она према н.ему осећа. Међу тим н.ој иије било ии иа крај намети, да с н.име нрекине на брзо и па начин, који би упадао у очи. Само је пред својим мужем све чешће правдала своје општен.е са Мргудићем, а по кад кад и изјавила, да би рада била, да га се са свим отресе, јер свет свашта говори. Но муж је утешио тим, да то није на селу пишта страшно ии пово да за ким говоре и да пије вредно због таквих ситница раскидати пријател.ску везу. Осећао је Оларић, шта се то збива у души Фаустининој, али је инак држао за доста разбориту, а да би јој ои паметао савет, како би се опростила сувишпог улагивања Мргудићева. Н збиља је Фаустипа почела хладпити према Мргудићу. Оп је то у неколико онажао, али би се утешио, када би она рекла, да је то због света. Нико у селу иије, паравпо, иримећивао ову малу промену. Пред еељапима изгледаху Оларић, Фаустипа и Мргудић једна душа у три тела. Док се ово збивало у души Фаустини пој, дотле је Оларић кројио некп плаи. од кога се иадао ириличпој користи. ]»сћ одавиа се указиваше иотреба, да