Stražilovo

в

43 725 к-

сс. канализују неке баре у општинн Ераковачкој. Док он није дошао у одбор, бејаше нротМван томе, јер ннје било изгледа, да ће тај носао ићи нреко њега. Општина Краковачка била би у томе нослу коловођа а и нограничне онштине би негпто придоиеле, јер би и опе имале користи од тога канализовања. Договори се он о томе са Мргудићем, а после и са одбором. Закључак буде створен а Оларићу се остави, да нађе мериике и удеси што треба. Како

је то било, ие зна се, само се један мерпик пријавио у особи Арполда Белића. Отан Арполдов бејаше стари познапик Оларићев из Мишковца, те се Оларић обрати на младога Велића, који се драге вол.е нрими радн>е у сигурпу изгледу па масиу заслугу. Одбор пристапе те се Арнолду повери посао. Једнога дапа отпутује Оларић но новог мерника, да га доведе у Краковац, где му је ваљало остати, док се иосао не сврши.

(Наставиће со) ЦРВЕНА КАПА. ромаи Јована Захарјашеви^а с нољског нревео Гајко.

XXVI. вечс бсше Хермап, с родител.имгц код Уег1е§'ег-а. Мина шгађашс за то, али јој

женски нонос заорањнваше, да иде онамо. ЈЈадава је Антоиија два нут поручивала, бадава ,јс већ у мркло вече сама но њу дошла, Мина сс свакојако иаговарала, и ако јој глас, нри том, чудновато дрхташе. Нијс умсла себи да растумачи, за што не иде, али нски чудан нагоп говораше јој, да не нде... И добро јој јс срце погодило. Код Уег1е§ - ег-а беше нред Херманом врло укусиа всчера. Веше угарскога вина и окоцимског нива. Пода.ље на малсном столу беху наслагане најбољс смотке. Могло сс лено угледати на оца, који јс, с оуареним лицем, отирући зној с чела, уживао дарове божје и с неисказаном срећом погледао са стране па заграничне смотке. Исто тако и задовољство материно са неком гибаницом од спра требало га јс довести, као што говорашс саветник, на пољс иозитивних потрсба човечјих. Ал' све то остаде без успеха. Херман јс јсо врло мало а иио нијс баш ништа... Освртао се, кад год сс отворе врата, сваки гласнији корак служавкип трзао га, као да нешто очскује, да некога изглсда и увек се преварио. 11а бледом му лицу ноказа сс изнуреност. Беше у друштву под мораш. Мисао сс љегова залетала пскуда на другу страпу —

куда? То јс тсшко рећи, п ако је цело дру

(Наставак.) штво, скуиа с Антонијом, било увсрсно, да се та мисао врзе по високим собама дворскога саветника... Пајносле избн па катедралпом торњу десст сатп, ћога сапонЈса за саветника. Берта устадс, савстпик заграби, уз пут, с малога стола нуну нрегршт смотака и пре него што јс трубач на градској кули огласио сат иа све стране белога света, цела срећна породица бешс већ код стапа дворскога саветника. — Сви снавају, рећи ће саветиик, само сс на крајп.ем прозору светли свећа. — Онде је баш Миниио гнездо, примети Бсрта, — за цело што год чита! Херман пође оком за светлошћу, па заборави скренути у нонречну улицу. — Истом је годину дана, како ниси био код куће, па већ пс знаш нута! одазва се саветник, па гурну полако Берту. Херман ноправи своју погрешку, иа одатле нравим нутем корачаше до кућс па Подзамчу. Остало заслоии ноћ својом мрачном копрсном. Ко зиа, какови су снови долазили саветнику после тако укуспс и обилатс вечсре, ко зна, о чему јо, у потаји, сањала душа Бертина. И Херманове би снове тешко било погодити, јер имађаше засебну собу, људски затворсну, а кад је у јутро устао, није пикоме иишта прииоведао. Јутро јс нровео, полазсћи нознанике. Ручак код родитеља нрође такођер без икаквих важиијих догађаја. Истом всче трсбало јс да му за-