Stražilovo

чз 89 ез-

С једне стране дакле Кеплер са законима о кретању планета а с друге опет Галилејн са горњим законима изазвали су Њутнов закон о гравитацији. Истина закон је поставио Њутн, но ипак има трага, да су и пре њега слично бар хтели тумачити кретање пебесних тела. Астроном Хорокс (Ноггох) држао је, да земљшна привлачна енага (тежа) утече и у најдаљим даљимама; исто тако узео је и Фермат и Борели и Хук, да сунце привлачм планете а планете опет месеце своје. На законе, који владају у васелени, мислили су већ и стари грчки философи , особито Анаксагора и еникурејци. И сам Конерник је мислио већ да и сунце и месец и друге планете имају привлачне снаге исто тако као и нагаа земл.а 1нто ју има. Кеплер се веН доста ириближио гравитацији и имао јасно мишљење о њој ато видимо но тумачењу његову прилива и одлива морскога. Већ Плутарх, расправљајући о облику месечеву, долази до тога, да и месец има теже паспрам земл>е. Оп каже, да месец за то не пада на земљу, гато се креће и гато има замајне снаге од кретања. Ово је исто тако, као и код сваке нударке, из које камеи не испада, догод се оба краја у канапа држе а иусти ли сеједан крај, камен јога даље оде: свако тело гони његова ириродна снага напред, ако нема другог каква узрока, који га пречи и с пута скре-ће; ие тера дакле тежа месец, јер сиага услед кретања по кругу унигатава тежу, те месец не нада. Њутну је пошло за руком да мисао о оигатем привлачењу или о општој тежи развије, да гравитацију потпуно схвати, те да њоме нротумачи јога вигае нојава и у васелени и на земљиној повргаини. 25. Премишљајући о иадању тела на земљи, догаао је и Њутн па ту мисао, да ли можда не влада иста снага, гато тела привлачи к земљи, и далеко ваи нагае атмосФере па мол:да чак и до мссеца донире. ЈБутн је прво доказао, да тело једно мора ићи по елинси или бар по линији, коју добијемо, секућш кеглу, ако на њега утече снага привлачна из неке тачке н утецај јој опада са квадратом удаљења; седигатс привлачпој снази да је у жижн елипсииој. Кретање планетно но пебу сличпо је овакову кретању, за то се Њпјтн одлучио, да шснита ово на месецу нашем; ои је дакле сам себи задао питање, да ли можда не креће месец око земље тсжа земљина. Пије тешко ово испнтати. Акцелерација је на земл.и 9*809 м.; месец је од земље далеко

гаездесет земљиних радија. Узмемо ли, да тежа оиада са квадратом удаљења, то она мора иа месецу, ако до њега доиире, бити три хиљаде шест стотина пута ман.а него на земљииој повргаини: то износи 0*002724 м. У истини даде се наћи снага, која тера месец ка земљи, и то из радија месечева пута и времена, за које обиђе око земље: износи 0*002761 м. Као гатосевиди, разлика је малена и свакојако долази отуда, гато нису узете у рачун тачне вредности за удаљење месечево од земље и за време, за које обиђе месец око земље. Снага, дакле, гато вуче месец ка земљи, скоро је иста а рачунали је ми по астрономским онажањима а изводили је из хипотезе, да и на месец утече земљина привлачна снага но да је у обрнуту одногаају са квадратом удаљења. Ово јс јасаи доказ хипотези о оиштем иривлачењу у свету. Њутн је узео за радијс земљин, а по томе и за удаљење месечево, иремалену вредност, за то је и нашао, да је интензитет снаге, што тера месец ка земљи, већи него гато то кажу астрономска, иосматрања: нагаао је, да тело при слободиу падању треба да пређе на месецу у ирвој секунди 13 стопа а оп.о пређе 15 стона. Кад је Њутн видео овако велику диФсренцију, сам јс наиустио мисао, да је она централна снага, гато утече на кретање месечево, идеитична са тежом земљином. Тек дванаест година доцније латио се он ионово ове ствари. У јунију 1682 године чује како је Пикард у Француској измерио поново стенен један и како је по том иашао, да је нромер земл.ин дужи за нуну седмину него што је оп узео био. Таки је почео поново рачунати и нагаао је, да његова пређагања хипотеза о привлачној снази потиуно стоји: међу небесним телима постоји опгате привлачење, гравитација. На земљи је дакле тежа а у васелени гравитација снага између појединих тела. Араго каже, да је Њутн тако био у први мах узбуђен овим слагањем, да није могао сам ионово ирегледати и проучити своје рачуне, него је морао једног нријатеља свога на то умолити. Сунце иривлачи дакле планете, нланете опет меееце истом онаком снагом, каквом и земља привлачи тела иа својој иовргаини. Њутн је поставио но томе теорију о опгатем нривлачсњу и доказао сигурно утецаје његове пе само у васелени већ и на многим појавимана самој земљи.