Stražilovo

-кз I:

38

4-. Мало ниже долази: сгремитеља турскијех сила; а у II. стоји боље стсритеља. б. На стр. 7 : Била важ су брашна ходе Вез разлуке свака жита, А иоскуао хлпдне еоде Пића угодна племенита; а у 11: Била вам су брашна у ауту Без разлуке свака жита А студенца бистра у скуту Пића угодна племенита. Пнћа угодна у скуту бистра студенца јесте вода; с тога бих ову варијанту претноставио првој, особито обзиром на оно ходе. 6. На стр. 8 и 9 нодијељена је ова строфа: На трпезах врху сага Дуге и обилне гозбе чине Вијућ докли свијес и снага Од вина им свијем иогине а у II.: На трпезах врху сага, Еад обилне гозбо чине, Пију и т. д. Ова је варијанта, такођер боља. 7. На стр. 9 : Једа и они нијесу људи? Једа и у вас срца иије ? А у II: Једа и ви нијеете људи? И т. д. Ово мн се чини логичније у оној апострофи Османовој, унрављеној војсцн н.еговој од Пољака разбијеној. 8. На стр. 10: Јер од овијех страх се стучи С иеиослухом јаничара а у II. стоји с неиослуха, а то је нравилније и јасније. 9. На стр. 10 и 11 долази нодијељена строфа: Тпм ластијери иза стада Војеводам иод овпцим, Како хоћеш да нкада Удрити се смију с јунацим ? А у 11. други и четврти стих гласе: Под војводам овацима, Удрит смију с јунацима а то ми се такођер чини боље. 10. На стр. 12: ХтеЛи само да се узвисе а У П. Хоће само да се узвисе, и то је логичније, јер лјосник овђо излаже одлуку Османову: Ео се укаже јунак бољи, тај да част вишу иред њим стече. "кијем свршује једна реченица, па почиље сасвијем

друга, независна од прве : ХоИе, да се на владања 'цатрска узвисе само они, који добију част сред боја. 11. Одмах иза овога долази ова строфа; Тер не нимез, блуд и жене Нег ли сама крјепос гола Вут од милости и од сцијене У царскога буде стола. Ово аут нема у II. нити му је онђе мјеста. Осман је одлучио, да одсле не буде од мџлости и од цијене у царскота стола т. ј. у г\ара новац, блуд и жене нето сама крјеиост. То је јасно. Али није тако ова варијанта: да буде иут од милости и цијене у царскота стола и т. д., јер прије свега требало би да стоји: иут до милости и до цијене; а друго овђс пјесник каже закон, који Осман даје царскоме нрестолу: да цијени и љуби витезове не ио иимезу и блуду, нето ио крјеиости; а не даје га витезовима, како ће до царске милости и цијене доћи; а то се не може ни из далека претпоставити, јер је цар онај, који милује и цијени, па би узалуд било витезовима бити крјепосни, кад би цар блуднике више миловао. Пјевање друго 1. Одмах у трећој строфи додази стих: У поносној твој нохлепи а у II. мјесто твој стоји тој, а то је јасније. 2. На стр. 15 : Мудро су они размислиЈШ, Што још младос тебп не да, Ка све воље само сили, Ка на далек не иогледа. А у 11. овако гласи подвучени суих: У све воље самој сили. Да видимо, који је стих бољи. Први би значио : младост, која, силује само све или своје воље, која на далеко не иогледа. А други: Младост, која на далеко не иогледа у самој сили своје воље. Мени се ова варијанта боље. свпђа. 3. На стр. 16: У сред мјеста иснисана Златнпјем цвијеНем више модра у II. м.јесто цвијеЛем стоји словом, а то је нриличније и јасније. 4. Одмах слиједе ови стихови: Врху сага тканијех златом Стојн тугђела згар црвена а У Н: Стоји узглавница црвена; осим што јо узглавница чистија рпјеч срлска,