Stražilovo

-кз 139 е$-

у првој варијанти иаходимо двије ријечи, које значе једно исто: врху и згар ијш озгар, дакле јодну ри'еч сувитпну на штету јаснође. 5. На стр. 17 : И да јој се тој кад збуде у II. мјесто тој стоји то, а то има смисла. 6. На стр. 18 мјесто црнијем прутом у П. стоји чарнијем ирутом, а то боље одговара смислу, јер се ту говори о банском чарању. 7. На стр. 19 мјесто: жудеЛ лијепос но ногледу — у П. стоји; судеИ и т. д. а то има смисла. 8. На стр. 20: Кроз иа усга чуј свјет славни а у II. мјесго славни стоји ставни, нриђев сасвијем својствен именици; а друго, ни да н,ар коме говори, не би могао роћп: „мој свјет славни", а камо ли млађи цару. 9. На стр. 24-: Ну не дп ви прије него сн Синовим се ноштапио у Н. мјесто дави стоји ходи, а то има смисла, дочим нрва варијанта нема. 10. На истој страни: Најнрије жудар начии гледа, Да увдржи што је' његово, Простире се нак наприједа II арихнга. јоште ново. У 11. ови ношљедни стих гласи: Ж ирихитат иште ново Ову варијанту претпостављам нрвој, јер: иде пааријед и јоште ирихита ново, није лијепо рочено; љепше је: иде наиријед и гратки да ирихити ново. Пјеван.е тре&е 1. Одмах трећа строфа гласи: Кад сунчана зрака нлаха По небу се пружи ведру, А ноклнсар дарски узјаха Влатном сабљом ресећ бедру. Мјссто оно А у II. стоји тад , што одговара опоме кад у почетку, премда нп а не квари саисао, и ако није најиравилније. 2. На стр. 32: Један, с чудом неизмјерне Тве крнпости чијсм замјери а у II. ми се боље свиђа овако: Једаи труде неизмјерие Тве криностн чим замјери. 3. На стр. 34 : Сто круна тн одсад кују мјесто одсад у II. стоји одсвуд , што боље одговара смислу.

4. На. стр. 36: Лијепа мјеста, драг иростор је а у П: Лијепа мјеста и аросторје Све се пуно села види: виде се лијеиа мјеста и све иросторије иуно села; папротив ирва варијанта би овако гласила: Лијеиа су мјеста, иростор је драг, све се види иуно села Овђе долазе лиуепа мјеста и драг иростор, а то значи ;едно. У П. је нак добро употребљено иросторје, да се пзбјегне дикција: која се мјеста виде иуна села, која би била сасвијом прозајичка. 5. На истој страни при дну: Час ноклисар ле иостава, Ну носпјеншо напријед ходн а у II. стојн не иуштава. Оиамо значи : час не стоји, а овамо: час не ироиушта. Премда је то све једно, мени се чини ова пошљедна реченица јача, анстрахујући од доброте облика иостава и иуштава. 6. На стр. 37 : Мру градови огрнути Од камења становита, А од умрле човјек иути Жалн ,јер ие има вјечнпјех лита. У II. друкчије гласи : Мру градоии гласовити Од камења становита, А од умрле човјек. бити Жали и т. д. За љуба в оном иотребитом епитету гласовити, а да се уклони оиа не на,јсрећнија дикција: огрнути од камепа, ја бих ношљедну претпоставио ирвој варијанти. 7. На стр. 38 при дну: И ко цару Лех одоље. А у II : Како цару Лех одоље. Прије свега оно и није потребито ии пјесппчко; а друго овако је стих јаснији од првога, коме смета оно ко скраћено. Пјевање четврто 1. На стр. 40: Ну да обране п од тога И друге им све су пале, Прси би их од замога Краљевића сачувале. У Л. мјесто све, које квари смисао, стоји да, што смисао цпјеле строфе разјашњава. 2. На стр. 41 мјесто: шест тисућ се овијех нађо — у П. стоји: шест тисућа њих се пађе; па је бољи смисао и бољи стих.