Stražilovo

чз 142 Е>-

историјски иего и психолотки. Људи, који жпвљаху цијели вијек не трудом и усиљаваљем главе и руку, трудом, који треба кооперације, уједиљења и састављања сила — што и иара})ује друштвене, алтрујистичке осјећајс, — него нанротив, који живљаху туђијем робовскијем трудом, т. ј. скоро са свијем лишени, да. морају мозгати за себе и за друге, вјежбати своје тијело радом, уједињењем рада и т. д. па крају крајева пе могу а да не дођу до атроФијс осјећаја специјално друштвепијех и алтрујистичкијех; уза то људи, који имађаху сила времена да развнју апстрактне силе ума или апстрактпи осјећај естетички, морају неонходно доћи до пскога несимизма, што се тиче радиности, какоје њихова средина мутна, једнолична, јер у њој нема главнога извора постојапога ентузијазма а особито радње љубави према ближњему, нема ни извора за негативно узбуђсње духовнијех снла, какијех има у биједњака, који трие потребу и глад; због тога се и показује резултатом животни иесимизам с култом уживања: естетичкога, љубавиога, интелектуалнога, као што ћемо одмах показати; сви ти Лаврецки, Руђини, Хамлсти Шчигровскога округа, Шубини, па Берсењеви, сви су они иредставници разнијех видова тога истога типа. Но због њихове ситости, обезбјеђеиости, естетичности њихов је песимизам и егојизам мек, њежан, умјетнички, кад и кад може чак и очаравати својим лијепијем облицима сјете и пегирања. Но кад оп пада па земљиште плебејско, гладпо, озловол.ено животом, он прима збиља Базаровске нелијепе, неспретне облике, а код Губарева је оп подобап за сваке осјећајне и друштвене изгреде. Сад бп за овијем требало размотрити, ка-

кав јс био утЈецаЈ обају автора на прогрсс негативнијем путем т. ј. путем негативнога црта ња животиијех облика или облика тинова и пдеја. Што се тиче иегативнијех типова и идеја, то су оии згруписани код Тургењева у „Днму", „Очевима и деци", а код Достојевскога у „Бћсахт.„Преступлен1и и наказан1и" и у н,екојим другијем. Послије тога Требало би исиоредити та дјела. 11о то би био пезахвалан иосао, јер није у том негативном цртању живота била снага наишх автора и нијесу имали дубока негативиа утјецаја на иаше вријеме ни тај пи други романсијер, на према томе се не ћемо уставити на тијем странама њиховијех дјела. Што сс тиче иегативпога одношаја према еамијем облицима друштвениј ем, то сс Достојевски пигде пе иоказује директнијем негатором тијех облика, ако се ие ће сматрати оиће узбуђење симиатије према биједнијем, нониженијем и увријеђенијем. Тургењев се јавља такијем негатором само у „Запискахт> охотника", и ту је само његов утјецај иа ропске идеје рускога племства био велик. Послије тога оп је већ иочео да се влада према еељаштву псгативпо, особито у „Иојезијн у ирози". И тако је најглавиије било, у чем сс могао састојати, и, како ћемо одмах видјети, и састајао се нрогресивни утјецај обојице умјетпика: то њихово објашњавањс психичкијех страна човјечјих, које се јављало као откриће, гонећи људе, да иажљивије завире у свој душевни свијет, да раде па њему, да л.убе једне стране његове, а друге да мрзе, — п у исто вријеме да иостунају друкчије и са средином. То су биле нај јаче стране обојице п.их и у њима су се баш всћма од свега изражавале њихове музе.

(НастамЉо се)

Милан Попови~ћ

С "X" 'чј. "

—^>°-

*>

■х! --' 'ч!-* 'ч !-" *4 " ГШГ

КОВЧЕЖИЋ

ф

ш

КЊИЖЕВНИ ПРАКАЗИ

Кпјја:е Ма41се НгуаЈвке, РпеуосИ§тскИи гЈншкШкЈа81ка. 8уехак (1е\ г еЦ. Р1и4агћот1 ј/.аћгапЈ ?Луо1орЈ81. Т)Јо ргуј. /1Vо 1 ор18ј гпашепШћ Отка. Ртеусо, иуоД ИзИјезке пар1вао 81јераи 8епг. 2а§ге1). ТЈвак Каг1а АШтесМа 1892. Други део „каћтатк" Илутархових упоредпих животописа Ђ>м — ивдала је „Матида Хрватска" прошле године, дакле ире овога дела; у другом делу су животописи знаменитих Римљана. Тај део је приказаи у бр. 6. овога листа ггроптле године. Ми приказујући сада нрви

део Сшцопа превода Плутархових упороднпх животописа, ире овега се придружујемо ономе, што је речепо у поме нутом прнказу другога дела, с том само опаском, да место Апис и Клеомеп нал.а да стоји Агис и Клеомеп, јер је реч о Агису III., сипу Јевдамидину, који владаше у Шпарти г. 244-240., не о Апису, којега Нлутарах у онће не епомиње. *) Илутарах је евоје историјеко дело 7таралА.У]Л01 саставио у 46 (2X23) упоредних животоппса,

*) Оно је онде очевидно штамнарека погрешка, ма да у два маха долази. У.