Stražilovo

539

жевности године 1893 осим многих, понајвише изврсних превода и есеја три свеске песничких дела. Књигу своју с натписом „Моја соната" даровао је Врхлицки чешком песништву поводом свога четрдесетог рођен-дана. Но и та књига и остале две („Чкаље са Нарнаса" и „Лутања краљице Мабице") ништа не мењају песничку физијономију Врхлицкога, која је позната и ван граница његове отаџбине. Његов значај за чешку књижевност још није по заслузи оцењен. Но толико стоји, да је он највише допринео, да се срушио кинески зид ограничености и заслепљености, да је чешкој појезији отворио нове хоризонте и донео јој нових идеја. Од његових многобројних епигона свакако је најзнаменитији и најоригиналнији Ј. С. Махар. Махар је особена песничка душа. Као боиба пукла је пре својих шест година његова прва књига посред конвенцијоналних песничких продукција. У њој је било много извештачене блазираности, много набубана кинизма, али то је баш било нешто, за што Чеси донде нису знали. Та Хајновска иронија, те бласфемије, које би биле достојне једнога Ришпена, биле су нове за Чехе. У први мах није чешка критика знала шта да почне с Махаром. Но онда се подиже веома лепо инсценована бура озлојеђења и љутње —■ наравно само с тога, што је песник био тако безочан, да отворено каже горку истину. Међу тим је Махар остао онај стари па је писао даље. Данас је већ себи извојевао угледно место на чешком Парнасу и чешко му песништво. може рећи хвалу за неколико својих најбољих производа. И године 1893 изашле су од њега две нове књиге. Његови „Пролетњи сонети" (исто тако као и раније изашли његови „Зимски и летњи сонети") крај свих појединих лепота нису бог зна шта, али политички његови спевови „Тпз^шт УтскЉопа" на правди су учинили сензацију. Махар живи у Бечу те је ту имао најбољу прилику да позна жалосно политичко стање свога народа. Он сам своје најновије спевове карактерипте као „два три топа са напуштене ведете на Дунаву" Кад човек у руку узме коју књигу од Махара, мора бити спреман на то, да ће уз најлепшу појезију морати приде узети и мало прозе. Махар наиме воли да тумара по границама песништва. Тако и у најновијем делу. Но кад се човек на то не осврне, онда је „Тпз^шп УтЗоБопа" дивна књига. Песма у њој „На Каленбергу" спада неоспорно међу најбоље песме у чешкој књижевности. Од Шилерове познате речи о народу феачком амо није мекушни Веч, што само тражи уживања, боље био карактерисаи, до у тој песми. Од осталих песничких појава ваљало би можда

још споменути само Таборскога „Мелодије", Јаромира Борецкога символистичке песме „Воза тув(;Гса" и суморне, песимистичне песме Мрстикове. Много је повољнија билансија чешке прозе. С године на годину чешка је проза све дубља, све зрелија, све истинитија. И код Чеха данас пуна фантазије и шарена радња није главна ствар у роману. Ни Чеси не ће више бог зна каквих заплета, бог зна каквих ефеката по што по то ни фризираних лутака, које говоре паметно а остају лутке, па биле у униформама биле у радничким блузама; и Чеси сад хоће обичне људе такве, какви су, са свим врлинама и пороцима им. Те измењене прилике морају чешки модерни приповедачи узети у обзир па они то и чине, осим врло мало њих. У те изузетке спада С. Хелер, један од најплодовитијих приповедача старије школе. Његов, године 1893 изашли, роман „Господин марки" врло се угодно чита но то је и једино, што човек на њему може похвалити. Од млађих писаца на првом месгу ваља споменути Карела Клостермана , песника Шумаве. Клостерман је веома занимљива појава. Најпре је писао немачки па се тек после дао на чешку књижевност. Његов је стил још и данас скроз и скроз немачки. Уједно није модеран уметник у пуном смислу. Реалиста је само у дивним. пластичним описима природе. Но има наде, да ће постати модеран уметник У свом новом роману „У рају Шумаве" описује живот немачких сељака Шумаве тако истинито и пластично, да се човек не може да отресе моћна неког утецаја. Мора човек познавати скице из Шумаве од Јос. Ранка и Ад. Штифтера па тек онда може довољно оценити Клостермана. Клостерман стоји више него та двојица, куд и камо више. На пољу приповетке из народног живота радили су уз Клостермана с усиехом још Карел Рајис и Јан Хербен. Земљиште Рајисовим приповеткама јесте свет сиромашних становника на Крконошима. Рајис је веома даровит приповедач и психолог. Хербенове скице „На селу" говоре о жалосним приликама јужно-моравскога села. Хербен има оштро око за социјалне и просветне неприлике те врло вешто спаја чисто белетристични елеменат са етнографским. Од Игњата Хермана, једног од првих поборника реализма, изашле су две нове књиге: „Честити Пражани" и „Срећа на дому". У обема се показује Херман као изврстан познавалац с једне стране прашкога народног живота а с друге стране као изврстан познавалац тако знане „тихе кућевности". С одличним се талентом сретамо у псевдонимном