Stručna pouka za podizanje industrije i zanatlistva koje treba što pre ostvariti, da nas ne uguši ekonomska i finasijska kriza u koju smo zapali

мена“ катних и лепих девојака и жена, које си виђао у српском народном оделу. А ту се може ређи да са пуно права рећи да овакав посту ак нашега сељака води у коначну пропаст а никако добру. Кад сељак напушта своју сопствену израђевину, коју је израђивао од свог сопственог материјала, и сировине, здраве и издржљиве и дуготрајне, израђене својом руком, и зато се није морао, да се з2дужује на менице, и плаћа скуп интерес, купује туђу побу која није ни приближна оној што је сам израђује. Гу је готова! пропаст за целу његову породицу; неда се описати

са колико поноса задовољства један човек, који има до вољно појма и разумевања, посматра једну сељачку породицу, кад је види, да се она обукла у чисто сељачку народну ношњу, коју је сама својим вредним рукама израдила: А са каквом мизерношћу и незадовољством посматра оне који су се обукли у страну јеврејску крпу и изгледају према нашем народу као наказе и авети.

НАШЕ ЗАНАТЛИЈЕ:

(Сада да бацимо мало поглед на наше занатлије, у нашој земљи, јер нам је и то један део привредне моћи. Ми у нашој земљи, имамо доста велики број занатлија, међу којима имамо одлични, и врло добрих, а има и плобрих, као што то има у свима другима професијама и могу казати, да сваки наш занатлија, који је добар, кад оде на страну, ван своје земље, = ради по фабрикама или приватним раоњама, он је признат и награђен као одли: чан, И зато се од њих великим делом невраћају више у своју земљу, већ остају ттмо да живе, где им је угодније

за њихов живот, они пак занатлије, који не оду па страну, да тамо: раде, они положе мајсторски испит, и добију свдју диплому, Немајући капитала да би могли подићи какво веће индустријско предузеће. и набавигн машине и потребне инсталације, оа би са њима предузели радове на рационалној основи, те да би се на тој начин са својом производњом могли одупрети страној конкуренцаји, они скупе н што мало новаца, и купе најнужније примитивне алате. На тај начин отпочну рад н: примитиван начин,

више ручним радом и зарађују толико, колико тек да

животаре, са својом породицом, а редак је који од њих, да заради нешто више капитала. Треба имати у виду, да су наши занатлије, све сиротињска деца, па било да су онн рођени у вароши. или у селу, и узалудно је то што они имају знања кад немају потребиог капитала. Код нас