Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

СТВАРАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ С(.Х.С. 89

то казивало. Јер, докле је први шеф одељења бечкога Министарства Иностраних Дела, барон Макијо, ћутао пред српским послаником, кад га је овај, сутра-дан по атентату, уверавао да је Србнја готова да суди свима и свакоме у Београду, ако' се докаже да су имали везе са сарајевским атентаторима, дотле је аустро-угарски посланик у Цариграду Палавичини уверавао српскога отправника послова да сарајевски атентат не може покварити тадашње односе између бечке и српске владе.

У томе погледу, сутра-дан по атентату, сви су били за рат; али нису сви били за то да рат буде одмах. Гроф Берхтолд и његова околина, на коју су сада наваљивали из Конрадове канцеларије, тражили су да се рат почне што пре, и да се припреме чине у што већој тајности. Једини гроф Тиса није био одмах тога мишљења. И докле је из аустроугарскога Гл. Генералштаба тражен најбрже један војнички мемоар за цара, једно оправдање за будући рат, — Тиса је упутио !. јула 1914. цару такође мемоар. У томе мемоару он каже:

„Ја сам грофу Берхтолду одмах казао да сма"трам за опасну погрешку (изненадни напад на Србију) и да за то не могу узети одговорност. Пре свега, ми још немамо довољно основа да Србију учинимо одговорном и да, поред њених помирљивих изјава, изазовемо рат са том земљом. На тај начин би нас у целом свету сматрали за рушиоце мира, па би и светски рат могао почети под рђавим погодбама. Ми смо Румунију изгубили, а за то никакву замену нисмо добили; једна једина држава на коју смо могли рачунати (Бугарска), лежи исцрпена ти у неповољном положају. Према садашњим приликама ја бих тражио згодан изговор за рат; па кад би дошао тренутак, онда би се из разних питања могао наћи и повод за рат. Пре свега мора да буде створена боља дипломатска пије него што је данас.“

Гроф Берхтолд, међутим, тражи од немачког амбасадора, 2. јула, да Немачка овога пута не на-