Stvaranje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Knj. 1

90 ЈОВ. М. ЈОВАНОВИЋ

пусти Аустрију, него да је помогне. Помоћ би била у томе што би склонила Букурешт и Рим, да не праве никакво питање кад Аустро-Угарска упадне у Србију. Он даје на знање да ће се разговарати. о подели територија кад дође време. Немачки амбасадор је овога пута помирљив, и светује опрезностЗбог овога је био добро „насапуњен“ од свога суверена, и брзо постао ратоборан.

Једновремено с овим је и цар Фрања Јосиф писао своме савезнику у Берлину дуже писмо, које се завршава овако:

„Ово ће моћи бити (да се уништи панславизам и обезбеди мир Немачкој и Аустро-Угарској) тек онда кад Србија, која је данас стожер панславизма, не буде рачуната као политички фактор на Балкану. М ти ћеш, после онога страшнога догађаја у Босни, бити убеђен да се не може отклонити наше супарништво са Србијом, и да ће политика мира, коју подржавају европски монарси, бити све донде у опасности докле се огњиште београдских злочиначких смутња оставља без казне. Напори моје владе биће у будуће управљени на то да се-Србија осами и да се умањи.“

Ово својеручно писмо цара Фрање рађено: је на Балплацу, и уз сарадњу грофа Тисе, који је тражио и добио пристанак да облик писма буде такав како би га у Берлину „лакше прогутали“. Тиса је сматрао да је први корак за припремање европске констелације био добити потпору свогг моћнога савезника у Берлину.

2. Кајзер и Фрања Јосиф.

Пре него што је ово писмо и однесено немачком цару у Потсдам, а препис државном канцелару Бетман Холвегу, цар Виљем је имао донесену одлуку противу Србије.

Кнез Лихновски, иако немачки амбасадор у Лондону, још за време рата, објавио је један по-